- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 08 septembar 2018 12:44
-
Autor Draško Dragović
MARŠEVSKI MOTOR 17Д12
Glavni, ili marševski (pogonski) motori, ili kako ih negde nazivaju motori za orbitna manevrisanja, korišćeni su za ulazak u orbitu i njena korigovanja, prelaska sa jedne na drugu orbitu i kočenje prilikom silaska sa nje.
Marševski motor je bila mašina na tečno gorivo koja je mogla da se uključuje i isključuje više puta, sa sistemom koji je pumpao komponente goriva pod pritiskom prema šemi predsagorevanjageneratorskog gasa i koji je normalno funkcionisao u vakuumu i bestežinskom stanju.
Njega, kao i ostale motore je proizvodio Tušinovski zavod za mašinogradnju iz Sverdlovske oblasti,
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 31 avgust 2018 11:44
-
Autor Draško Dragović
RANAC ZA TRANSPORTOVANJE KOSMONAUTA
Prvobitno, ovaj uređaj (rus. cредство перемещения космонавта,СПК) bio je namenjen za eksploatisanje modula 'Квант-2'(11Ф77Д)u sastavu orbitnog kompleksa'Мир'. Ranac je imao dva bloka navigacionih mikromotora, sa leve strane svetiljka a sa desne videokamera. Putnik je upravljao preko dva fiksirana pulta šaljući naredbe motorima za impulse – u trajanju 1 sec. u normalnom režimu, odn. 4 sec. u forsiranom režimu. Struju su davala osnovni (6 sati) i rezervni (1 sat) akumulatori. Telemetrijske informacije o СПК-u slate su preko sistema 'Транзит'ka orbitnoj stanici, a onda ka Zemlji....
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 28 avgust 2018 11:44
-
Autor Draško Dragović
OTSEK ZA KORISNI TERET
Ovaj segment se nalazio u srednjem delu trupa i prostirao se od zadnjeg zida pilotske kabine pa do repnog dela trupa. U donjem delu trupa nalazili su se uređaji i agregati sistema, kao što su bili elektroenergetski sistemi (tankovi sa tečnim vodonikom i kiseonikom, instrumentni modul i akumulatori), dok su se u gornjem delu nalazili poklopci teretnog otseka (bilo ih je četiri para, a na svakom se nalazio po jedan radijator sistema za termoregulaciju) koji su se otvarali svaki na svoju stranu. Poklopci su imali dužinu 18,5 metara i širinu (po luku) oko 8 metara i predstavljali su gornji deo trupa, koji je štitio unutrašnju zapreminu sa svojim sadržajem od dejstva spoljnjeg okruženja. Korišćenje kompozitnih materijala omogućilo je da se težina vrata smanji za 600 kg u odnosu na aluminijumsku varijantu...
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 24 avgust 2018 18:44
-
Autor Draško Dragović
U prednjem delu 'Буранa'nalazila se hermetizovana kabina zapremine 73 m3za posadu (2-3 čoveka) i putnike (do 6 ljudi), odseci brodske opreme i prednji blok motora za upravljanje.
Kabina, u kojoj je trebala da se nalazi i tokom leta radi posada, imala je dva nivoa: gornji – komandni otsek i donji – otsek za zadovoljavanje životnih potreba putnika, ispod kojeg se nalazio servisni otsek sa pomoćnom opremom koja nije non-stop neophodna...
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: četvrtak, 23 avgust 2018 21:44
-
Autor Draško Dragović
Spolja, orbitalni brod 'Буран'je bio napravljen slično kao obični avion: bio je to bezrepi trup sa nisko postavljenim krilom sa napadnom ivicom u obliku dvostruke strele; aerodinamički sistemi upravljanja uključuju elevone[1]i veliki balansirajući trimerdužine 5 metara, raspoređene na zadnjem delu trupa, i kormilo pravca koje je moglo da se 'rascepi' po dužoj ivici i tako posluži kao vazdušna kočnica; spetanje 'po avionski' omogućavao je trodelni stajni trap (sa nosnim točkom).
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 20 avgust 2018 15:44
-
Autor Draško Dragović
PLANER ORBITNOG BRODA 'БУРАН'
Osnovna konstrukcija 'Буранa' je bila u vidu planera, koji obezbeđuje aerodinamičke sile, prima sva opterećenja u svim fazama leta, služi kao korpus broda, i u svom sastavu sadrži elemente i sisteme koji su omogućavali spuštanje i samo sletanje. Njegova težina, uključujući sve sisteme, iznosila je oko 40% osnovne težine broda.
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: nedelja, 19 avgust 2018 10:33
-
Autor Draško Dragović
U prethodnoj priči sam pokušao da opišem katastrofu šatla 'Challenger'koja se dogodila pre više od 30 godina. Kao što sam objasnio u prvoj priči, letilica nije eksplodirala u normalnom smislu te reči, već je pretrpela katastrofalan strukturalni raspad podstaknut kvarom na busteru na čvrsto gorivo. U tom trenutku, međutim, nije bilo odmah jasno šta se dogodilo, te se pojavilo mnogo konfuzije u novinskim vestima. Većina novinara je pretpostavila da je poseda odmah poginula i isparila kada se šatl raspao. Mnogi u Nasi su delili njihovo mišljenje, pa se malo vodilo računa o njihovom pronalaženju ostataka tokom kasnijih operacija. Umesto toga, prioritet je stavljen na pronalaženje delova letilice koji bi mogli da razjasne uzroke nesreće...
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 17 avgust 2018 12:05
-
Autor Draško Dragović
28. januara 1986, američki kosmički program je pogodila jedna od najvećih tragedija u istoriji, kada je šatl 'Challenger'eksplodirao posle samo 76 sekundi leta, ubivši svih 7 članova posade. Većina ljudi veruje da je nesreća uzrokovana dizajnerskom greškom na busterima na čvrsto gorivo, a da je okidač bila niska temperatura u vreme lansiranja. Iako ti problemi jesu bili važni uzročnici, postojalo je još more drugih, malo poznatih faktora koji su takođe uticali na tragičnu sudbinu šatla tokom tog 25. leta programa. Da bilo koji od tih faktora nije postojao tog fatalnog dana, katastrofa je verovatno mogla da bude izbegnuta...
