Posle Bila Kejsiga (pominjemo ga u ovom članku) verovatno najvatreniji i najpoznatiji pobornik teorija po kojima čovek nije bio na Mesecu je američki filmmejker Bart Sibrel (1964).
Opširnije: Smešna stvar se dogodila Sibrelu
Write comment (0 Comments) 
Istorija teorija (ima ih više) po kojima ljudi nisu bili na Mesecu je duga. Pojavile su se samo nekoliko godina nakon što je Armstrong ostavio otisak svoje čizme u prašini našeg nebeskog suseda.
Opširnije: Teorije zavere o sletanju na Mesec
Write comment (1 Comment) 
Astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin spustili su se na površinu Mjeseca lunarnim modulom „Orao“ 20. jula 1969. godine, u 21 sat i 17 minuta po centralnoevropskom vremenu. Nepunih sedam sati kasnije obući će svoja svemirska odjela i zakoračiti na površinu našeg satelita, postavši prvi ljudi koji su nogom stupili na neko strano nebesko tijelo. Njihov kolega Majkl Kolins čekao ih je u komandnom modulu „Kolumbija“, u orbiti oko Mjeseca.
Opširnije: Mali korak za čovjeka, veliki za čovječanstvo
Write comment (1 Comment) 
Astronauti, Saturn V, kablovi, trajanje letova... na Mesecu...
Opširnije: Apolo program u brojevima
Write comment (3 Comments) 
Od jula 1969. do decembra 1972. šest Apolo misija se uspešno spustilo na površinu Meseca. Ono što je od ovih misija ostalo na Mesecu suviše je malo da bi se videlo sa Zemlje čak i najjačim teleskopima. Ipak teleskopom možemo bar približno da pronađemo mesta sletanja.
Opširnije: Pronađite mesta sletanja misija Apola
Write comment (0 Comments) 
"Bila je za mene velika čast to što me je NASA pozvala da u Kejp Kenediju prisustvujem isprаćаju prvih zemаljskih putnikа nа Mesec. Kаo što je poznаto, šesnаestog julа šezdeset i devete godine, iz Kejp Kenedijа u Floridi džinovskа rаketа Sаturn pet, ponelа je vаsionski brod Apolo jedаnаest i Nilа Armstrongа, Mаjklа Kolinsа i Edvinа Oldrinа, prve ljude koji će zаkorаčiti po površini Mesecа."
Opširnije: Užаsno i veličаnstveno! - Milovoj Jugin
Write comment (0 Comments) 
"That's one small step...."
Write comment (1 Comment) 
Postoji jedan sveprisutni element u svim hronikama 'Apollo' misije, ne računajući astronaute i kosmičke brodove, a to je Kontrola misije. Ili, poznatija jednostavno kao 'Hjuston'. Slika kontrolora koji koncentrisano zure u monitore svojih konzola postala je ikona 'Apollo' programa, možda čak i veći simbol od fotografija astronauta koji hodaju po lunarnoj površini. Od tada, ne postoji film o kosmosu koji ne uključuje 'kontrolu misije' sa direktorom leta koji izdaje naredbe levo i desno. Ali šta je zapravo bila Kontrola misije 'Apolla'?
Opširnije: Kontrola misije - pola veka 'Apolla 11, deo I
Write comment (0 Comments) 
Trenutno je u jeku trka za POVRATAK na Mesec, u kojoj učestvuju Ameri, Kina, Indija, Japan, Izrael, EU (i još poneki). Međutim, pre pola veka valjala se trka za OSVAJANJE Meseca, u kojoj su učestvovale samo dve zemlje, tada jedine kosmo-sile: SAD i SSSR. Pobednika svi znamo, ali samo godinu dana ranije trka je izgledala krajnje neizvesna. Šta se događalo, šta je odlučilo? Veži se, polećemo!
Opširnije: Zašto su Sovjeti izgubili Moon Race?
Write comment (1 Comment) 
Prema ličnim sećanjima Fon Brauna, oca nacističke (i američke) raketne industrije, o raketama ovog tipa počelo je da se razmišlja još 1936. godine, u vreme kada su propulzioni testovi u Penemindeu pokazivali da je moguće stvoriti raketne motore sa većim potiskom od 200 tona. Iako je to bilo osam puta više od A–4, to je jedva bilo dovoljno za transatlantske rakete.
Opširnije: Projektil "Amerika"
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
