|
FELJTON Pola veka Apoll 11 |
| Zašto sam napisao serijal o 'Apolu'? |
Bez obzira na to, u tom trenutku Armstrong je shvatio da 'Igl' leti prema ivici jedinog velikog kratera u tom području, kratera Vest. Loša sreća je takođe značila da je ivica kratera bila prepuna stena značajnih dimenzija. Armstrong je bio svestan da ako ne bude intervenisao, 'Orao' može da bude uništen pri pokušaju da sleti u to područje. Ne rekavši ništa Hjustonu ili Oldrinu, postavio je 'Igl' u gotovo vertikalni položaj, te je lunarni modul nastavio spuštanje, ali sporije, s ciljem da leti iznad kratera. Kao astronaut koji je poznavao sve detalje o sletanju na Mesec Djuk je shvatio ozbiljnost situacije iako nije znao ništa u vezi s kraterom i sugerisao MOCR-u da izbegavaju komunikaciju s posadom (sem ako nije nešto bitno) kako ih ne bi ometali.
Delovi LM-a koje je koristio Armstrong tokom spuštanja na površinu.
Tastatura DSKY je korišćena za unošenje komandi u računar LM-a (AGC).
10 minuta i 40 sekundi nakon početka sletanja, preletevši krater Vest, Armstrong je usporio brod lagano ga nagnuvši unazad tražeći pogodno područje malo iza sledećeg, još manjeg kratera – nazvanog Litl Vest.
Nakon 11 minuta i 2 sekunde, na snimcima koje je pravila 16-mm 'Maurerova' kamera DAC (Maurer Data Acquisition Camera) koja je snimala kroz Oldrinov prozor pojavila se senka lendera, kao i velika količina prašine koju je podizao motor, do te mere da je Armstrong imao problem da razaznaje kamenje koje mu je služilo kao vizuelna referenca. Posle 11 minuta i 50 sekundi upalio se 'indikator količine' – eufemizam koji je označavao da je u sletnom stepenu preostalo malo goriva – koji se aktivirao kada ostane manje od 5,6% goriva. Ovaj signal je pokretao odbrojavanje u trajanju od jednog minuta do tzv. 'Bingo Fuela', odn. kada će DPS-ov motor ostati bez goriva.
Sletni stepen lunarnog modula (LM). Visina – 3,2 m; širina – 4,22 m; težina (sa gorivom) – 10.334 kg; zapremina četiri tanka – 1,906 m3;
Izgled sletnog stepena. U rupi u sredini se nalazio DPS motor. Na kraju misije je služio kao lansirna rampa za uzletni stepen sa astronautima i lunarnim kamenjem.
Na originalnim slikama LM-a sa Meseca se vidi da je pokriven karakterističnom 'zlatnom' folijom. Izgledalo je kao da je to običan jednoslojni pokrivač, a tada se govorilo da je njen zadatak da reflektuje Sunčeve zrake. Danas se zna da je folija imala 26 slojeva!
Ako Armstrong ne bude sleteo pre toga, moraće da prekine misiju. U Hjustonu je počela nervoza. Oglasio se signal koji je označavao da je do 'Binga' ostalo još 30 sekundi. Napokon, 12 minuta i 35 sekundi nakon početka spuštanja (T+102:45 po misijskom vremenu, u 19:17 po našen vremenu), jedna od tri sonde dužine 1,73 metra, smeštena na levoj stopi stajnog trapa je javila da je dodirnula lunarnu površinu, aktivirajući dva plava svetla, zvana 'Lunar Contact', na instrumentnoj tabli (zapovednikova lampica se nalazila na višem nivou od pilotove, u nivou očiju svakog astronauta).
U tom trenutku Armstrong je trebalo da isključi DPS-ov motor i dopusti da lunarni modul padne tih posljednjih par metara kako bi sprečio da udarni talas motora izazove neku eksploziju ili da brod poskoči. Ali Armstrong, fokusiran na upravljanje 'Igla', nije čuo glas Oldrina i potpuno je zaboravio da ugasi motor. Lunarni modul lagano sleće dok motor radi, pomičući se ulevo prema dva mala kratera.
Za to vreme Houston se nalazio na samo 17 sekundi od naredbe za prekid misije zbog nedostatka goriva. Tokom finalne faze Armstrong je premestio lender na oko 335 metara od mesta na rubu kratera Vest na koje je računar ukazivao.
Poslednja faza i aluniranje LM-a. Kočiona faza je završena je okončana na visini od oko 2,1 km i na oko 8,3 km od mesta sletanja. Od početka spuštanja prošlo je 8:26 minuta. Računar je odmah prešao sa programa P63 na P64 – prilaznu fazu.
Uglovi LM-a (pitch) tokom motornog sletanja.
Otprilike ovo je video Armstrong kroz prozor tokom faze sletanja.
Lampica 'Lunar Contact' na kontrolnoj tabli lunarnog lendera.
Uglovi sletne faze LM-a i pogled kroz LPD. Pošto je lender bio nagnut za 16° tokom 'Low Gatea' a klizio je pod uglom od ~16° u odnosu na površinu, lokaciji sletanja je bila vidljiva kroz LPD pod uglom od 33°.
A koje su bile prve reči koje je ljudsko biće izgovorilo sa površine drugog sveta? Pa, skup fraza u stilu 'Apolovog' mračnog tehničkog žargona:
— Armstrong: 'OK, engine stop. ACA out of detent. Mode control, both auto. Descent engine command override off. Engine arm off'.
— Oldrin: '413 is in'.
Armstrong je javio da je motor ugašen i deaktivirana kontrola nad LM-om. 'ACA out of detent' značila je da je Armstrong malo pomaknuo upravljačku polugu sa desne strane kako bi ukazao računaru da je on taj koji upravlja brodom i neće da pokuša da promeni orijentaciju. To je učinjeno jer računar nije shvatio da je lunarni modul sleteo (!), a našavši se na površini, težilo je aktiviranju RCS trastera kako bi zadržali modil u istom položaju kao pre, nešto što je očito bilo nemoguće i pretpostavljalo bi pražnjenje trastera manevarskog sistema, osuđujući astronaute na sigurnu smrt. Oldrinova fraza '413 is in' služila je da ukaže na to da je taj broj upisao u računar AGC za hitne slučajeve kako bi mu 'rekao' da je LM već na Mesečevoj površini.
Levo je Mesec sa visine oko 30 m. Poslednji mali krater je promakao ispod lendera. Ostalo je goriva za manje od 2 min. leta, a alarm je zvonio... Desno je visina ispod 3 m. Sonda na jednom od nogara baca senku na tlo. Vide se oblaci prašine koju je dizao motor...
Pogled na lunarnu površinu kroz Oldrinov desni prozor 'Igla'.
Tek tada je Armstrong izgovorio svoju čuvenu rečenicu 'Houston, Tranquility Base here. The Eagle has landed', koja se obično smatra prvim rečima sa Mesečeve površine. I da, 'Orao' je sleteo, ali učinio je to gotovo 5,6 kilometara dalje nego što je očekivano, greška koja je dovela u pitanje sposobnost LM-a da izvrši precizno sletanje na Mesec u kasnijim misijama. Ipak, deo spuštanja koji je izazvao najviše straha kod Nase bio je onaj koji se ticao margina 'Iglovog' goriva. Kasnije su provere i računi pokazali da je lunarni modul imao više goriva u svojim tankovima nego što se verovalo – dovoljno za dodatnih 40 do 50 sekundi – jer je kretanje goriva u rezervoarima zbunilo senzore. Ali to nije bilo važno. Jedino što se računalo bila je količina goriva u koju je Houston verovao da postoji, jer je to diktiralo potrebu za prekidom misije ili ne. I ovom je prilikom proces protekao vrlo glatko. Možda i previše...
Zona sletanja 'Igla' i krater Vest i Litl Vest na kasnijim snimcima orbitera LRO.
Ali brige su nešto što je ostavljeno za budućnost. Armstrong i Oldrin su konačno mogli da nakratko osete svoj uspeh nakon što su iza sebe ostavili najtežu fazu misije. Dvojica muškaraca su se pogledala sa smeškom i stisnula snažno ruku jedan drugom, svesni da su ispisali Istoriju, velikim slovima. San se ostvario. Čovek je stigao na drugi svijet... Tada na svetu nije postojao nijedan čovek koji je mogao i da sanja da će 2019. Mesec biti pustinja bez ljudi, a prvo sletanje biti samo daleka uspomena u čiju verodostojnost pola čovečanstva čak i ne veruje...
|
FELJTON Pola veka Apoll 11 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
