Astronautika: istorija

Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i treća koja je trebalo da se spusti na Mesec, „Apolo 13“, predstavlja jednu od onih koja se pamti. Misija je nenadano prekinuta samo dva dana po lansiranju, kada je tank sa kiseonikom eksplodirao i prosto ubogaljio servisni modul, za koji je bio zakačen komandni modul sa putnicima.

1024px Apollo13 splashdown
Sletanje Apola 13 u Pacifik

Posada misije – zapovednik James A. Lovell, pilot komandnog modula John L. "Jack" Swigert, i pilot lunarnog modula Fred W. Haise – bila je primorana da zbog štednje struje isključi sve sisteme u komandnom modulu. Tokom putovanja kući, morali su da se posluže lunarnim modulom kao „čamcem za spasavanje”, naprave krug oko Meseca, i odbace servisni i lunarni modul. Zaštićeni termičkim štitom komandnog modula, spustili su se bezbedno u okean 17. aprila.

800px Apollo 13 Service Module AS13 59 8500 cropped
Posledice eksplozije

Svi dobro znamo da je spoljnji sloj „Apolove“ kapsule predviđen za intenzivno zagrevanje tokom ulaska u atmosferu, ali u filmu „Apollo 13“ moglo je da se vidi kako su zbog isključivanja električnog napajanja mnogi od instrumenata bili zamrznuti, i kako se tokom povratka led otapao. Svi koji su gledali film, a imaju detektivski duh, zapitali su se koliku temperaturu su astronauti tom prilikom iskusili. Koliko se tom prilikom stvarno zagrevao spoljnji sloj njihove kapsule?

Da bi dobili odgovor na to pitanje, američki novinari su potražili Lovella. „Film je prikazao komandni modul kao vrlo hladan, jer smo tada radi štednje struje bili prinuđeni da isključimo većinu električnih sistema,“ napisao je Lovell u mejlu novinaru. „Tokom normalne misije, temperatura u kabini broda se održava korišćenjem toplote koju stvaraju brojni električni sistemi, dok se višak toplote izbacuje u kosmos zračenjem. Sa isključenim električnim sistemima, neposredno pred ulazak u atmosferu temperatura u kabini je bila oko 34 stepena Farenhajta (oko 1°C).“

„Instrumenti se nisu stvarno ’zaledili’. Jednostavno, bili su neupotrebivi jer je sistem bio isključen. Oživeli su tek kada smo ih uključili neposredno pred ulazak u atmosferu. Temperatrura se nije povećavala u kabini tokom poslednje faze leta. U stvarnosti, smrzavali smo se i kada smo sleteli u okean.“

Apollo 13 passing Moon
Pogled iz Apola 13 na Mesec

Dakle, u jednoj od najnapetijih misija u Nasinoj istoriji, astronauti ne samo da su se smrzavali tokom četiri dana leta oko Meseca i nazad, već su bili smrznuti i kada su pali u toplo more kraj Samoe.

Iako nikada više nisu dobili priliku da odlete na Mesec, hrabra trojka može da se diči jednim svetskim rekordom. Oni su ljudi koji su zbog specifičnosti situacije obleteli Mesec na oko 100 kilometara većoj visini od ostalih misija, tako da su se 14. aprila 1970. godine udaljili od naše planete na rekordnih 400.171 km!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 5 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... Pre 1 nedelje

Foto...