Višestruka zvezda interesantnog, deskriptivnog imena Double Double nalazi se u sazvežđu Lira, blizu sjajne zvezde Vege. Svaki astronom osmatrač mora da je pogleda više puta u toku godine jer ona je školski primer dvojne zvezde.
Opširnije: Interesantna zvezda Double Double
Write comment (0 Comments) 
Zamislite bilijarski stol sa nekoliko stotina tisuća kuglica
Opširnije: M13 - Kuglasti skup svjetlećih loptica
Write comment (0 Comments) 
Zvezde su nebeska tela koja emituju sopstvenu svetlost, u stanju su plazme (tj. visoko jonizovanog gasa na visokoj temperaturi), sastoje se najviše od vodonika i helijuma, a zatim i od drugih elemenata u znatno manjoj količini. U središtima zvezda pod ogromnim pritiscima ogromna i je i temperatura (10 i više miliona stepeni). Takvi uslovi dovode do termonuklearnih reakcija i konačno do stvaranja energije koja se izliva u prostor.
Write comment (0 Comments)
Ovo je jedno od 'onih' pitanja o kojima neki vole da razbijaju glavu, tipa 'koliko anđela može da stane na vrh igle' i slično. Priznajem, i ja sam bio u toj fazi ali sam je prevazišao, najviše pričajući sa ocem a kasnije čitanjem SF knjiga a još kasnije i ozbiljnije literature. Zato povremeno napišem ponešto i na te teme.
Opširnije: Da li bi sve zvezde poznatog kosmosa mogle da se naguraju u Mlečni put?
Write comment (3 Comments) 
Dobri i loši, mali i veliki, mladi i stari..
Opširnije: Naši najbliži susjedi
Write comment (0 Comments) 
Kako su izgledale zvezde kada je svemir bio star jedva 900 miliona godina? Pa, koliko god se činilo neverovatnim, na to pitanje već imamo odgovor. Zahvaljujući orbitnom teleskopu 'Hubble' (HST), tim istraživača na čelu s B. Welchom otkrio je zvezdu čijoj je svetlosti trebalo 12,9 milijardi godina da stigne do nas. Zvezda, označena kao WHL0137-LS, neformalno je nazvana Earendel i vidimo je kako je izgledala kada je kosmos imao samo 7% svoje trenutne starosti. Impresivno. Međutim, kako je moguće da 'Hubble' može da detektuje pojedinačnu zvezdu na takvoj udaljenosti? Zar na toj daljini nisu vidljive isključivo galaksije i njihova jata?
Opširnije: Earendel iz sazvežđa Cetus
Write comment (0 Comments) 
Ostareli Svemirski teleskop Habl se i posle više od 30 godina plodnog rada i dalje dobro drži. Niko ne sumnja da će ga novi, savremeniji i moćniji JWST prevazići preciznošću i obiljem podatka kada konačno proradi punom snagom, ali za sad se i Habl odlično drži. Upravo je postigao podvih snova. Snimio je zvezdu na rekordnoj udaljenosti, na daljini sa ivice mašte. Pazite, radi se o neverovatnom podvigu. Zvezda zvana Earendel, daleko je 28 milijardi svetlosnih godina od nas. Još jednom 28 milijardi svetlosnih godina, a stara je 12,9 milijardi godina – i više ne postoji. Gledamo zvezdu koja se davno ugasila. Ipak ona je kako se računa 50, pa možda čak i 500 puta masivnija od Sunca. I više miliona puta je sjajnija. Kako je sve to uopšte moguće???
Opširnije: Habl snimio najdalju ikada viđenu zvezdu!
Write comment (3 Comments) 
Kada je posmatrao zvezdano nebo jedne noći 1573. godine Tiho Brahe, najveći posmatrač predteleskopse ere, uočio je jednu potpuno novu zvezdu, pa ju je tako i nazvao: „nova zvezda“, ali na latinskom koji je u ono vreme bio službeni jezik nauke: „nova stella“. Taj naziv se primio za sve nove zvezde, tj. one koje blesnu na nebu i potom se polako ugase.
Opširnije: Šta su to nove, supernove, kilnove i hipernove? Znate li razliku
Write comment (0 Comments) 
Svedočili smo o Velikom potamnjenju 2019-te godine. Betelgez, crveni superdiv u zimskom sazvežđu Oriona je pomenute godine ušao u fazu potamnjenja do tada nezabeleženo od kad se prate promene sjaja. Nakon navedenog događaja, usledio je kratak porast u sjaju a zatim, avgusta 2020-te, usledilo je novo takozvano Sekundarno potamnjenje. Ubrzo joj je porastao sjaj u jesen te godine. Zvezda je nastavila da sija sve jače da bi ovih dana dostigla petogodišnji maksimum i što je u skladu sa promenama tokom ciklusa koji se prati već duže od sto godina.
Opširnije: Zvezda Betelgez najsjajnija u poslednjih pet godina
Write comment (0 Comments) 
Krenimo od premise: Zemlji za jedan krug oko ose treba 23 sata, 56 minuta i 4,09053 sekunde – to se zove siderički period – a obim joj iznosi 40.075 km. Dakle, površina Zemlje na ekvatoru se okreće brzinom od 450 metara u sekundi, što će reći oko 1670 kilometara na sat. Moja zgrada na Novom Beogradu se, međutim, okreće nešto manjom brzinom i ja to osećam: ako je kosinus od 45º jednak 0,707, onda je brzina na 45 stepeni približno 0,707 × 1670 = 1180 km/h. Ta brzina opada kako se ide dalje na sever. Dok stigneš do Severnog pola, brzina spinovanja će biti jako spora – trebaće ti čitav dan da se okreneš u mestu.
Opširnije: Zašto se zvezde na našem nebu ne pomeraju ako se Zemlja vrti brzinom od 1600 km/h?
Write comment (4 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
