Međunarodni tim astrofizičara, uključujući istraživače sa Džodrel Benk observatorije Univerziteta Mančester (Velika Britanija) je nedavno otkrila veoma neobičan zvezdani par i koji je već milionima godina u stanju stalnih erupcija.
Čak i ljudi koji su jako daleko od astronomije znaju da postoje zvezde prve i ne-prve veličine: ovi izrazi su se nekako odomaćili. Ali o zvezdama svetlijim od prve veličine: nulte pa čak i negativne veličine, jedva da su čuli; većini se čini nelogičnim da zvezde negativne veličine budu najsjajnije svetiljke na nebu, te da je naše Sunce 'zvezda minus 27. veličine'. Drugi možda u tome vide čak i izvrtanje koncepta negativnog broja...
Sunce, levo i Sirius
Sirius je najsjajnija zvezda na noćnom nebu Zemlje. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,6 svetlosnih godina. Ime ove zvezde vuče poreklo od staro-grčke reči Σείριος Seirios, u značenju užaren, usijan. To je jedna od nama najbližih zvezda, a i dalje se približava Suncu tako da joj lagano rase sjaj i to će trajati sledećih 60 000 godina. Nakon toga, rastojanje između Siriusa i Sunčevog sistema će početi da raste, ali će ipak Sirius i dalje biti najsjajnija zvezda na nebu Zemlje (izuzimajući Sunce) sledećih 210 000 godina.
Za nekoliko desetina takvih zvezda astronomi znaju godinama, ali sada se u njihovom vidokrugu pojavila nova i najbrža od svih do sada poznatih hiperbrzih zvezda. Njena oznaka je LAMOST, njena masa 8,3 solarne mase, a njena brzina iznosi 568 kilometara u sekuni.
Iz daljine gledano mnogi događaji u svemiru nas ispunjavaju dubokim osećanjem poštovanja, lepote i straha prema divljoj i nesputanoj snazi prirode.
Proučavajući starost, kretanje i sastav zvezda naučnici su u stanju da objasne kako su nastale pojedine strukture Mlečnog puta. Baš na osnovu toga i dolaze do zaključka o dramatičnom događaju od pre deset milijardi godina. Jedna galaksija, četiri puta manja od naše, bila je uvučena u Mlečni put, rastrgnuta gravitacionim silama a njene zvezde su se raspršile i na kraju nastanile u Mlečnom putu, svom novom domu.
Svako svemirsko otkriće nekog astronoma, pored tolike sile teleskopa i zemaljskih i svemirskih, predstavlja podvig za sebe, ali neka od njih imaju i poseban naučni značaj jer omogućavaju ili bar doprinose rešavanju pojedinih kosmičkih zagonetki. Nedavno je do takvog otkrića došao brazilski astronom Denilso Camargo. I to ne jednog, nego čitavih pet.
Jato galaksija Coma nalazi se oko 300 miliona svetlosnih godina daleko od nas. Nedavno su astronomi, koristeći se snimcima Svemirskog teleskopa Habl, u ovom galaktičkom jatu identifikovali, pazite sad, 22,426 zbijenih zvezdanih jata! To je fenomenalan uspeh.
...Ta zvezda ima oznaku HD186302i to je druga do sada pronađena Suncu slična zvezda, jer je 2004 otkriveno da zvezda HR 6669 ima „bratske“ sličnosti sa Suncem. Ovog puta, da naglasimo, astronomi su pronašli i blizanca. Naravno, sve to doprinosi dubljem razumevanju Sunčeve postojbine, a time i procesa evolucije zvezda naše galaksije. Takođe, postoje očekivanja da će ovo i slična saznanja dovesti do boljeg detektovanja nastanjivih planeta u orbitama oko zvezda.
Veliki Pegazov četvorougao je obeležje jesenjeg neba. To je ogromna četvorougaona figura veličine 18 x 14 stepeni koja označava telo "konja".
