Prvi elementi koji su se pojavili u kosmosu su vodonik, helijum i litijum, s tim što vodonika ima oko 75%, helijuma tu negde oko 24% i sasvim, sasvim malo litijuma. Već nakon nekoliko minuta posle Velikog praska nastala su jezgra ovih atoma, ali bilo je potrebno još neko vreme (380.000 godina) da se visoka temperatura univerzuma od više milijardi Kelvina spusti na oko 3.000 K da bi jezgra počela da hvataju slobodne elektrone i tako formiraju kompletne atome.

M 1 - nakon eksplzije supe nove

Ali šta je sa ostalim, težim, elementima poput ugljenika, kiseonika, gvožđa itd? Ovi elementi nisu mogli da se kreiraju tokom Velikog praska. Njih su stvorile gigantske zvezde i, u eksplozijama supernovih raširile ih u međuzvezdani prostor. Od tih elemenata su stvorene planete, zatim život i na kraju sami mi i zato Karl Segan kaže da smo svi mi „deca zvezda“.

Ali da li svaka supernova proizvodi iste elemente? Ne! 

Postoji više tipova supernovih i svaki taj tip proizvodi različite elemente što zavisi od mase i tipa zvezde. Ukratko: postoje supernove tipa I i te zvezde u svemir ispuštaju relativno malo vodonika; supernove tipa IIispuštaju mnogo vodonika. E sad, supernove tipa I se javljaju u tri podtipa: Ia, Ib i Ic. 

Kada zvezda mase Sunca (dakle, nije nešto velika i masivna) okonča svoj život te postane beli patuljak koji je inače bogat ugljenikom i kiseonikom, e dakle, ako takva zvezda ima pratioca, tj. nalazi se u binarnom sistemu, onda ona, kao masivnija, počinje da odvlači i usisava gas i prašinu od svog saputnika, i tokom tog procesa se zagreva sve dok se u njoj ne upali fuzija ugljenika. Tada ona postaje supernova Ia koja u okolni prostor izbaci velike količine ugljenika, zatim silicijuma, nikla i druge teške elemente, sve do gvožđa. 

Supernove tipa Ib i Ic i supernove tipa II nastaju u procesu kolapsa jezgra do koga dolazi kada zvezda mase osam i više puta veće mase od mase Sunca okončaju svoj život. 

E sad, zvezde mase od 8 do 30 puta veće od mase Sunca kao supernove u okolinu šalju vodonik, a zvezde sa masom većom od 30 masa Sunca obogaćavanju univerzum cinkom i težim elementima. 

Kako vidimo, univerzum ima zadivljujući mehanizam za samostvaranje elemenata. 

Bljesak supernove autor: NASA/ESA, 

 ASTRONOMY