Jato galaksija Coma nalazi se oko 300 miliona svetlosnih godina daleko od nas. Nedavno su astronomi, koristeći se snimcima Svemirskog teleskopa Habl, u ovom galaktičkom jatu identifikovali, pazite sad, 22,426 zbijenih zvezdanih jata! To je fenomenalan uspeh.
...Ta zvezda ima oznaku HD186302i to je druga do sada pronađena Suncu slična zvezda, jer je 2004 otkriveno da zvezda HR 6669 ima „bratske“ sličnosti sa Suncem. Ovog puta, da naglasimo, astronomi su pronašli i blizanca. Naravno, sve to doprinosi dubljem razumevanju Sunčeve postojbine, a time i procesa evolucije zvezda naše galaksije. Takođe, postoje očekivanja da će ovo i slična saznanja dovesti do boljeg detektovanja nastanjivih planeta u orbitama oko zvezda.
Veliki Pegazov četvorougao je obeležje jesenjeg neba. To je ogromna četvorougaona figura veličine 18 x 14 stepeni koja označava telo "konja".
Ko bi rekao: na manje od dve hiljade svetlosnih godina daleko od nas (što je u kosmičkim srazmerama najbliže susedstvo, gotovo ista soba) nalazi se najstarija, ili bar jedna od najstarijih zvezda u čitavom univerzumu.
Opisaćemo evoluciju nekih od najmasivnijih poznatih zvezda, nazvanih Volf–Rajeove zvezde. Iako vrlo malobrojne, one su vrlo bitne u procesu stvaranja hemijskih elemenata i igraju ključnu ulogu u životnim ciklusima zvezda.
Pre tri decenije, astronomi su zabeležili eksploziju zvezde koja je bila najsjajnija u poslednjih 400 godina. Titanska supernova, nazvana Supernova 1987A (SN 1987A), blještala je snagom 100.000.000 Sunaca nekoliko meseci nakon otkrića 23. februara 1987.
Po prvi put, astronomi su uspeli koristeći se moćnim Veoma velikim teleskopom (VLT) da direktno fotografišu granulaciju površine neke zvezde izvan Sunčevog sistema. U pitanju je ostareli crveni džin...
U svom životnom veku, zvezde crpe svoju energiju iz nuklearnih procesa u prostoru unutar jezgra. Kako zvezde polako ostaju bez goriva neophodnog za nuklearne reakcije, tako se vremenom skupljaju i pretvaraju u bele patuljke. Reč je zapravo o kompaktnim zvezdanim ostacima....
Naučnici su izvršili spoj teleskopa na Zemlji i u vasioni kako bi saznali da je temperatura ovog čuvenog kavazara viša od 10 triliona stepeni! To je toliko visoka temperatura da se predhodno smatralo da je nemoguća.
Godina 2017-ta je pedesetogodišnjica otkrića prvog pulsara u istoriji. U međuvremenu, otkrili smo više od dve hiljade šest stotina pulsara i to uglavnom unutar naše Galaksije, u Mlečnom putu a neke od njih smo koristili radi detektovanja niskofrekventnih gravitacionih talasa kako bi joj istražili građu i proverili posledice Opšte teorije relativnosti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
