Projekt praćenja ove zvijezde se nastavlja. Ako ste zaboravili ili ste tek sada saznali za to, preporučam vam da prvo pogledate ovdje, tu sam opisao Barnardovu zvijezdu, vidjet ćete zašto se tako zove, tko je prvi opazio njezino brzo kretanje na nebu i još nekoliko zanimljivosti o njoj.
Opširnije: Barnardova zvijezda 2 (2022.)
Write comment (2 Comments) Z v e z d a n a p e s m a
Opširnije: Z v e z d a n a p e s m a
Write comment (0 Comments) 
Transformacija gasa u zvezde, odnosno formiranje zvezda, određuje strukturu i evoluciju galaksije, a na kraju ovaj proces je bitan za nastajanje i razvijanje planetarnih sistema. S toga je od esencijalnog značaja poznavanje mehanizam rađanja zvezda. Formiranje zvezda odvija se u jezgrima oblaka molekularnog gasa. S
Write comment (0 Comments)
Višestruka zvezda interesantnog, deskriptivnog imena Double Double nalazi se u sazvežđu Lira, blizu sjajne zvezde Vege. Svaki astronom osmatrač mora da je pogleda više puta u toku godine jer ona je školski primer dvojne zvezde.
Opširnije: Interesantna zvezda Double Double
Write comment (0 Comments) 
Zamislite bilijarski stol sa nekoliko stotina tisuća kuglica
Opširnije: M13 - Kuglasti skup svjetlećih loptica
Write comment (0 Comments) 
Zvezde su nebeska tela koja emituju sopstvenu svetlost, u stanju su plazme (tj. visoko jonizovanog gasa na visokoj temperaturi), sastoje se najviše od vodonika i helijuma, a zatim i od drugih elemenata u znatno manjoj količini. U središtima zvezda pod ogromnim pritiscima ogromna i je i temperatura (10 i više miliona stepeni). Takvi uslovi dovode do termonuklearnih reakcija i konačno do stvaranja energije koja se izliva u prostor.
Write comment (0 Comments)
Ovo je jedno od 'onih' pitanja o kojima neki vole da razbijaju glavu, tipa 'koliko anđela može da stane na vrh igle' i slično. Priznajem, i ja sam bio u toj fazi ali sam je prevazišao, najviše pričajući sa ocem a kasnije čitanjem SF knjiga a još kasnije i ozbiljnije literature. Zato povremeno napišem ponešto i na te teme.
Opširnije: Da li bi sve zvezde poznatog kosmosa mogle da se naguraju u Mlečni put?
Write comment (3 Comments) 
Dobri i loši, mali i veliki, mladi i stari..
Opširnije: Naši najbliži susjedi
Write comment (0 Comments) 
Kako su izgledale zvezde kada je svemir bio star jedva 900 miliona godina? Pa, koliko god se činilo neverovatnim, na to pitanje već imamo odgovor. Zahvaljujući orbitnom teleskopu 'Hubble' (HST), tim istraživača na čelu s B. Welchom otkrio je zvezdu čijoj je svetlosti trebalo 12,9 milijardi godina da stigne do nas. Zvezda, označena kao WHL0137-LS, neformalno je nazvana Earendel i vidimo je kako je izgledala kada je kosmos imao samo 7% svoje trenutne starosti. Impresivno. Međutim, kako je moguće da 'Hubble' može da detektuje pojedinačnu zvezdu na takvoj udaljenosti? Zar na toj daljini nisu vidljive isključivo galaksije i njihova jata?
Opširnije: Earendel iz sazvežđa Cetus
Write comment (0 Comments) 
Ostareli Svemirski teleskop Habl se i posle više od 30 godina plodnog rada i dalje dobro drži. Niko ne sumnja da će ga novi, savremeniji i moćniji JWST prevazići preciznošću i obiljem podatka kada konačno proradi punom snagom, ali za sad se i Habl odlično drži. Upravo je postigao podvih snova. Snimio je zvezdu na rekordnoj udaljenosti, na daljini sa ivice mašte. Pazite, radi se o neverovatnom podvigu. Zvezda zvana Earendel, daleko je 28 milijardi svetlosnih godina od nas. Još jednom 28 milijardi svetlosnih godina, a stara je 12,9 milijardi godina – i više ne postoji. Gledamo zvezdu koja se davno ugasila. Ipak ona je kako se računa 50, pa možda čak i 500 puta masivnija od Sunca. I više miliona puta je sjajnija. Kako je sve to uopšte moguće???
Opširnije: Habl snimio najdalju ikada viđenu zvezdu!
Write comment (3 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
