...Jedna od tih nalazi se na 1000 svetlosnih godina daleko od nas i to je najbliža crna rupa za koju znamo. Ona se nalazi u zvezdanom sistemu koji se inače vidi i golim okom (magnituda +5,6). To je HR 6819 u sazvežđu Telescopium, smeštenom na južnom nebu.
Po novim istraživanjima naučnika crna rupa udaljena oko 390 miliona svetlosnih godina izazvala je do sada najveću ikada zabeleženu erupciju u svemiru. Ta crna rupa se nalazi središtu galaktičkog jata Ophiucus.
Kalifornijski fakultet (University of California, Los Angeles) objavio je GIF koji svedoči o nevarovatnoj snazi crnih rupa. Animacija je nastala na osnovu 20-godišneg snimana prolaska zvezda pored crne rupe u blizini centra naše galaksije. Snimanje je obavljeno sa Kek teleskopom na Havajima.
Ove sjajne animacije delo su Nasinih umetnika. Prikazuju kako gravitacija crne rupe iskrivljuje naš pogled. Ako kliknete na sliku u novom prozoru će se prikazati GIF animacija. Sve ovo animacija uradio je Jeremy Schnittman pomoću posebnog softvera iz Nasinog centra za svemirske legove Godard.
Astrofizika se bavi okolinom crnih rupa. Tu se materijal koji pada na crne rupe zgušnjava, zagreva usled svoje viskoznosti i emituje obilje energije u celom spektru elektromagnetskog zračenja. Zato su astrofizičari u stanju da tu nešto vide i da studiraju procese u okolini crne rupe. Sada, kada smo konačno u stanju da vidimo samu crnu rupu, u šta u stvari gledamo? Izgleda skoro dosadno, kao mrak bez detalja? Daleko od toga.
Da bi našli pogodnu crnu rupu mnogo pomaže empirijski zakon koji su astronomi ustanovili: masa centralne crne rupe je proporcionalna masi jezgra galaksije!
Deseti april 2019 je datum koji će ući u istoriju. Do tada smo samo crtali i animirali crne rupe, od tog dana postoji bar jedna realna koju smo videli. Kako je došlo do tog neverovatnog poduhvata? Zašto baš sada? Zašto baš ta crna rupa? Kako se ispostavlja, sva priča može da se shvati kroz par lako razmljivih brojeva.
Opservacije instrumenta Graviti na Veoma velikom teleskopu (VLT), Južne evropske opservatorije (ESO) pokazuju da se izvan horizonta događaja supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta kreću gusti gasovi brzinom od oko 30% brzine svetlosti ili 323 miliona km/h. Instrument Graviti kombinuje svetlost koju su prikupila četiri VLT teleskopa, od kojih je svaki prečnika 8,2 metara, kako bi stvorio interferometarski virtuelni super-teleskop prečnika 130 metara. Astronomi su posmatrali gas i prašinu u akrecionom disku Sagitariusa A * širokog oko 160 miliona km. Opažen je materijal koji kruži oko crne rupe na orbiti blizu horizonta događaja.
Svemirska rendgenska opservatorija Čandra je 2011. godine pronašla par supermasivnih crnih rupa u spiralnoj galaksiji NGC 3393, u sazvežđu Hidra, na relativno bliskoj udaljenosti, od oko 160 miliona svetlosnih godina. Ove crne rupe mogu biti nusprodukt spajanja dve galaksije različitih veličina pre milijardu ili više godina. Rastojanje između njih je samo 490 svetlosnih godina,
Koristeći CanariCam, infracrvenu kameru na Gran Telescopio Canarias na ostrvu La Palma, prof Pat Roche sa Univerziteta u Oksfordu, sa svojim timom je napravio mapu magnetnog polja u gasu i prašini oko supermasivne crne rupe u centru naše galaksije, koja je prva takve vrste.
