Betelgezu, crvenom superdžinu u sazvežđu Orion, pripada deseto mesto po sjajnosti svih zvezda na noćnom nebu Zemlje od koje je udaljen oko 700 sg. Sa prečnikom od 900 miliona km veći je od Sunca oko 650 puta. Gotovo je veličine orbite Jupitera – oko četiri i po puta je veći od prečnika Zemljine orbite.
Otvorena zvezdana jata, poput ovog na slici, nisu samo idealni objekti za fotografisanje. Većina zvezda unutar jata, kao i samo jato, mogu poslužiti astronomima kao laboratorije za proučavanja života i smrti zvezda. Wide Field Imager kamera na ESO La Sija opservatoriji uslikala je ovo jato, poznato i kao IC 4651. Zvezde nastale unutar njega prikazuju čitav spektar karakteristika.
Uz pomoć opservacija sprovedenih na ESO La Sija opservatoriji u Čileu, astronomi su po prvi put pokazali da postoji veza između dugotrajnih bljeskova gama zraka i neobično sjajnih eksplozija supernovih. Rezultati su pokazali da supernova nije crpela energiju iz radioaktivnih raspada kao što se očekivalo, već su je energijom snadbevala izuzetno jaka magnetna polja u okolini egzotičnih objekata zvanih magnetari. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su 9. jula 2015. godine u časopisu Nature.
Ova raskošna slika, nastanjena mnoštvom raznobojnih zvezda i gasa snimljena je pomoću širokougaone kamere WFI (engl. Wide Field Imager) na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO-voj opservatoriji La Silja u Čileu. Prikazuje nam mlado razvejano jato zvezda poznato pod imenom NGC 2367, zvezdanu grupaciju u razvoju, koja se nalazi u centru ogromne, prastare strukture na samoj ivici Mlečnog puta.
Astronomi su koristeći ESO-ov Veoma veliki teleskop otkrili najsjajniju galaksiju do sada pronađenu, u ranom univerzumu, kao i ubedljive dokaze da se unutar nje nalaze primerci prve generacije zvezda. Ovi masivni, sjajni i ranije čisto teorijski objekti su kreirali prve teške elemente u istoriji svemira - elemente koji su bili potrebni da bi se stvorile zvezde koje nas danas okružuju, planete koje orbitiraju oko njih i život kakav poznajemo. Novopronađena galaksija, obeležena kao CR7, je tri puta sjajnija od najsjajnije udaljene galaksije koja nam je bila poznata.
Aktivnost kataklizmičke promenjive tokom noći na prelazu iz subote na nedelju 20/21.06. je dala pozitivna posmatranja, odnosno, objekat je vidljiv u okularu teleskopa. Tokom posmatranja, registrovan je porast sjaja do maksimuma a nakon toga i pad u sjaju.
Detektovana je aktivnost Nove V404 Cyg, klase LMXB (1). Ova klasa Novih spada u X-zračne višestruke zvezdane sisteme čija je jedna komponenta i crna rupa (low mass X-ray binary LMXB with black hole component). Zabeležena je aktivnost sistema u širokom spektru elektromagnetnog zračenja: od X-zraka, preko vidljivog i infracrvenog do radio domena. Inače, ovo je prva aktivnost od 1989 godine, od kada se i prati aktivnost ovog sistema. U detektovanju i praćenju ove aktivnosti učestvuju kako profesionalni astronomi tako i amateri širom sveta.
Uz pomoć opservacija sprovedenih sa ESO Veoma velikim teleskopom, otkrivena je nova klasa “mračnih” zvezdanih jata u okolini džinovske galaksije Kentaur A. Ovi misteriozni objekti izgledaju slično kao normalna jata, ali su mnogo masivnija i najverovatnije kriju neočekivano velike količine tamne materije ili čak crne rupe – postojanje ni jedne od ovih pojava astronomi nisu mogli da pretpostave, a ne shvataju ni njihovu prirodu.
Po prvi put, astronomi su otkrili prisustvo kompleksnih organskih molekula, sastavnih komponenti života, u protoplanetarnom disku koji okružuje mladu zvezdu. Ovo otkriće, koje je načinila ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array), potvrđuje da uslovi u kojima su nastali Zemlja i Sunce nisu jedinstveni u svemiru. Rezultati su objavljeni 9. aprila 2015. godine u novom izdanju časopisa Nature.
Nova posmatranja APEX i drugih teleskopa otkrivaju da ono što su evropski astronomi mogli da uoče na nebu 1670. godine nije bila nova, već veoma agresivan sudar zvezda. Događaj je bio toliko spektakularan da se mogao posmatrati golim okom u svojoj početnoj fazi, ali su njegovi ostaci toliko slabog sjaja da je bila potreba temeljna analiza submilimetarskim teleskopima ne bi li se 340 godine kasnije rešila ova misterija. Rezultati će biti objavljeni u časopisu Nature 23. marta 2015. godine.
Neki od velikih astronoma 17. veka, poput Hevelija- oca lunarne katrografije i Kasinija, sa pažnjom su dokumentovali pojavu nove zvezde na nebu 1670. godine. Hevelije je opisao ovu zvezdu kao nova sub capite Cygni - tj. nova zvezda ispod glave Labuda - dok je astronomima poznata pod imenom Nova Vulpeculae 1670. Istorijski zapisi o novama su retki i od velike važnosti za modernu astronomiju. Nova Vul 1670 je istovremeno i najstarija i nova najslabijeg sjaja, koja je ikada zabeležena.
