Zvezde

Sagitarius A istok: Ostaci retke eksplozije u centru Mlečnog puta

 sgrae rollover 525

Obično mislimo da su supernove eksplozije zvezda mnogo veće mase od Sunca koje nastaju kada se njihova jezgra uruše u imploziji. Ali supernove nastaju i u eksplozijama belih patuljaka. To su supernove tipa Ia i poznate su kao standardne sveće po kojima se određuju udaljenosti objekata u svemiru i brzina njegovog širenja.

Dvojne zvezde su svuda oko nas

3

Najnoviji podaci o zvezdama iz svemirske opservatorije Gaia po prvi put su omogućili astronomima da stvore veliki 3D atlas binarnih zvezda (onih koje su na većem međusobnom rastojanju). Atlas pokriva naše okruženje na daljinu do 3.000 svetlosnih godina od Zemlje i njemu se nalazi 1,3 miliona dvojnih zvezdi.

 

Thorne–Żitkov objekat: Sunce unutar sunca

1

Thorne–Żitkov objekat (TŻO ili TZO), poznat i kao hibridna zvezda, je tip zvezde koja je crveni gigant ili crveni supergigant koji u svom jezgru sadrži neutronsku zvezdu. Nastaje u sudaru giganta sa neutronskom zvezdom. Takve zvezde predvideli su Kip Thorne i Anna Żytkow 1977. god.

 

Detekcija Regulosovog pratioca

Regulus 3

Za zvezdu Regulus, ili ti srce prolećnog sazvežđa Lav, se odavno zna da je dvojna. Regulus je sjajna zvezda koju lako uočavamo i golim okom. Za razliku od nje, njen pratioc je sasvim dobro sakriven ne samo od naših pogleda već se nalazi i van opsega svih do sada izgrađenih teleskopa. Uprkos problemima, rezultati skorašnjih istraživanja nam dozvoljavaju da tvrdimo kako smo ipak uspeli u tome, odnosno da smo došli do nekakvih saznanja a u vezi Regulusovog pratioca.

Neočekivan svetlosni bljesak od kolosalne eksplozije

Kilonova 2

Ogroman udar gama zraka oslobodio je više energije u pola sekunde nego što će Sunce proizvesti energije tokom čitavog svog životnog veka od 10 milijardi godina. U maju 2020. godine, svetlosni bljesak je stigao do Zemlje i otkrila ga je Nasina Neil Gehrels Svift opeservatorija. Naučnici su brzo okrenuli ka njemu druge teleskope - uključujući i svemirski teleskop Habl. Iznenađenje je doneo Habl.

 

Hablov snimak divnog jata zvezda NGC 1805

NGC 1805sm

Zvezde ovih jata su veoma stare, ali od toga postoje i neki izuzeci. Da bismo upoznali jedno takvo jato izuzetne lepote otići ćemo na južnu hemisferu odakle se pruža pogled na jato u NGC katalogu zabeleženo pod brojem 1805. Ono je od nas daleko 163.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Dorado (Zlatna ruba) i nalazi se na periferiji Velikog Magelanovog oblakasatelitu Mlečnog puta. Otkrio ga je škotski astronom Džejms Dunlop (James Dunlop, 1793 – 1848) 24. septembra 1806.