Vansolarne planete - sve češće se zovu ekstrasolarne, ili još kraće egzoplanete. To su tela (uporediva sa našim planetama) koja kruže oko drugih zvezda.
Otkrivena je planeta u zvezdanom sistemu od tri sunca. Njena oznaka je KOI-5Ab. Do sada su nam bila poznate egzoplanete koje kruže oko dve zvezde. Kao što je planeta Tatooinea u Ratovima zvezda.
TRAPPIST-1
2017. god NASA je objavila otkriće neobičnog zvezdanog sistema TRAPPIST-1. Centralna zvezda je veličine Jupitera. Da je bila malo manja, ne bi započela fuzija vodonika u helijum i ne bi se upalila. Planete oko zvezde su kamene, ima ih 7 i sve su veličine Zemlje. Tri od njih su u naseljivoj zoni (zoni tečne vode na površini planete). Bliže planete mogu imati vodu u atmosferi, a dalje u obliku leda na površini.
Ako se potvrdi da je zaista detektovana planeta u drugoj galaksiji, a za sad su dokazi za to dosta uverljivi, biće to značajno otkriće, ali više zbog umešnosti tima koji je na njemu radio nego zbog samog dokaza da takve planete postoje. Jer, logično je da postoje bar u galaksijama poput naše, dakle u spiralnim galaksijama koje imaju materijala za stvaranje takvih tela. I u našoj galaksiji dugo se očekivala potvrda postojanja vansolarnih planeta, ali je tehnologija tek krajem prošlog veka omogućila da se one i otkriju. Prva takva zapažena je 1992. godine, da bi u današnje vreme njihov broj narastao na više hiljada.
Planeta ima svakakvih, a neke od njih su stvarno čudne. Takva je vansolarna planeta WASP-76 b.
Vansolarne planete, ili egzoplanete kako se često nazivaju, su tela koja kruže oko drugih zvezda. Jasno je da se radi samo o većim telima jer manja, koja bi se mogla svrstati u druge kategorije, sa sadašnjom tehnologijom ne možemo da detektujemo. Ali, koliko ih je poznato?
Analize podataka pristiglih sa Nasinog teleskopa Kepler i Esinog Gaia pokazuju da oko jedne od šest zvezda sličnih Suncu obilazi planeta veličine Zemlje.
Oko mnogih zvezda kruže planete i to znači da postoje milijarde takvih planete, ne zna se tačno koliko. Ali postoje i planete koje nemaju neku svoju matičnu zvezde, koje lutaju međuzvezdanim prostranstvima. Brojem takvih planeta su se bavili astronomi u Lajdenu, u Holandiji.
