Analize podataka pristiglih sa Nasinog teleskopa Kepler i Esinog Gaia pokazuju da oko jedne od šest zvezda sličnih Suncu obilazi planeta veličine Zemlje.
Oko mnogih zvezda kruže planete i to znači da postoje milijarde takvih planete, ne zna se tačno koliko. Ali postoje i planete koje nemaju neku svoju matičnu zvezde, koje lutaju međuzvezdanim prostranstvima. Brojem takvih planeta su se bavili astronomi u Lajdenu, u Holandiji.
Vansolarnih planeta, koje su nam poznate, ima blizu četiri hiljade. Precizan boj je nezgodno pisati jer se on stalno povećava. Ovo su kratki podaci jedne od novootkrivenih planeta.
Kada tražite život u svemiru, pored ostalih važnih uslova za kojima tragate jeste i stabilnost orbite planete. Ne vredi puno životu da nastane na planeti koja će se odmah potom strovaliti na zvezdu i tako osujetiti i sam pokušaj da se život malo bolje razvije
Jedna od tema o kojoj nikad nisam pisao jesu vansolarne planete. Neću ni sad. Ali ima jedna interesantna stvar u vezi s njima koja mi je privukla pažnju. Zapravo, zainteresovala me je ideja koja me podseća na neki SF projekat. Zaključi i sam:
Sve ovo pominjemo jer je ta planeta dospela u žižu interesovanja astronoma, zato što su podaci sa dva moćna teleskopa, teleskopa Habl i Spitzer pokazali da je atmosfera te planete bogata vodonikom, helijumom i vodenom parom i to u količini koja premašuje te elemente na Neptunu ili Uranu.
Glavni posao je urađen sa 60-centimetarskim teleskopom Univerziteta u Liježu,
Šta je tu toliko zapanjujuće?!
