Ko bi rekao: na manje od dve hiljade svetlosnih godina daleko od nas (što je u kosmičkim srazmerama najbliže susedstvo, gotovo ista soba) nalazi se najstarija, ili bar jedna od najstarijih zvezda u čitavom univerzumu.
Opisaćemo evoluciju nekih od najmasivnijih poznatih zvezda, nazvanih Volf–Rajeove zvezde. Iako vrlo malobrojne, one su vrlo bitne u procesu stvaranja hemijskih elemenata i igraju ključnu ulogu u životnim ciklusima zvezda.
Pre tri decenije, astronomi su zabeležili eksploziju zvezde koja je bila najsjajnija u poslednjih 400 godina. Titanska supernova, nazvana Supernova 1987A (SN 1987A), blještala je snagom 100.000.000 Sunaca nekoliko meseci nakon otkrića 23. februara 1987.
Po prvi put, astronomi su uspeli koristeći se moćnim Veoma velikim teleskopom (VLT) da direktno fotografišu granulaciju površine neke zvezde izvan Sunčevog sistema. U pitanju je ostareli crveni džin...
U svom životnom veku, zvezde crpe svoju energiju iz nuklearnih procesa u prostoru unutar jezgra. Kako zvezde polako ostaju bez goriva neophodnog za nuklearne reakcije, tako se vremenom skupljaju i pretvaraju u bele patuljke. Reč je zapravo o kompaktnim zvezdanim ostacima....
Naučnici su izvršili spoj teleskopa na Zemlji i u vasioni kako bi saznali da je temperatura ovog čuvenog kavazara viša od 10 triliona stepeni! To je toliko visoka temperatura da se predhodno smatralo da je nemoguća.
Godina 2017-ta je pedesetogodišnjica otkrića prvog pulsara u istoriji. U međuvremenu, otkrili smo više od dve hiljade šest stotina pulsara i to uglavnom unutar naše Galaksije, u Mlečnom putu a neke od njih smo koristili radi detektovanja niskofrekventnih gravitacionih talasa kako bi joj istražili građu i proverili posledice Opšte teorije relativnosti.
Astronom Gregori Rudnik vidi vasionu ispresecanu nečim poput međuzvezdane mreže najmoćnijih autoputeva. Galaktička vlakna – niti materije u nekom od agregatnih stanja razvučene milionima svetlosnih godina preko vasione spajaju jata galaksija kao što javni putevi povezuju različite oblasti na Zemlji.
Ovo je spisak 26 (računajući i Sunce) najsjajnijih zvezda koje se vide za Zemlje.
Po prvi put posmatrani detalji na površini jedne stare zvezde Sunčeve mase. Snimci ALMA teleskopom od strane astronoma istraživača sa Univerziteta Čalmers (Geteborg, Švedska) ukazuju da se radi o zvezdi džinu i čiji je prečnik jednak dvostrukoj veličini Zemljine orbite oko Sunca. Pored ogromnih dimenzija, uočljivi su i neočekivano moćni talasi u atmosfera opisane zvezde. Rezultati istraživanja su objavljeni u astronomskom žurnalu Nature Astronomy oktobra meseca ove godine.
