Mesec je tamno telo, on ne zrači svoju svetlost i zato možemo da vidimo samo onaj njegov deo koji obasjava Sunce. Kako opet Mesec stalno menja svoj položaj u odnosu na Zemlju i Sunce taj deo će, posmatrano sa Zemlje, svakog dana izgledati drukčije. Kažemo - Mesec prolazi kroz mene ili faze.
Ovo je Mimant (lat. Mimas), mali Saturnov satelit tik iznad moćnih prstenova ove daleke planete. U stvarnosti Mimas je od tih prstenova udaljen 45 000 kilometara,
Dva mala Marsova meseca, Fobos i Dejmos, prava su misterija. Čim su 1971. godine naučnici prvi put videli slike Fobosa koje je napravio „Mariner 9“ pomislili su da se radi o zarobljenom asteroidu. Zapravo, u to vreme niko nije video nijedan asteroid iz blizine – na to je trebalo sačekati do 1991. kada je na putu za Jupiter sonda „Galileo“ proletela pored asteroida Gaspra – ali je on bio nepravilnog oblika i pun kratera, što je mnogo više odgovaralo predstavi koju su naučnici imali na umu kada su koristili termin ’asteroid’.
... Dakle, okrenite se ka severu, u mislima spojte zenit (on se nalazi tacno iznad vaše glave), sa tačkom horizonta na krajnjem severu i dobijete meridijan. Kada Mesec preseče taj meridijan on je u kulminaciji. U tom trenutku to je i najviši njegov položaj na nebu posto već sledećeg momenta on počinje da se spusta ka zapadu.
Ima jedna posebno zanimljiva stvar u vezi kretanja Meseca oko naše planete. Iz iskustva znamo da Mesec izlazi na istoku, zatim plovi nebom ka zapadu, zalazi i sutradan se ponovo rađa a istoku. To je svima poznato. Ali, možda vam je već zapelo za oko...
Lepa boginja Selena je, kaže starogrčka priča, svako veče u svoje nebeske kočije uprezala dva bela konja i zatim lagano putovala nebom. U svetlu današnjeg znanja o dužini Mesečeve staze oko Zemlje rekli bismo da su Selenini konji morali ići na mlazni pogon jer put od preko 2,4 miliona kilometara za svega 27,3 dana može se preći samo velikom brzinom.
Prividni prečnik nekog tela je prečnik kako ga vidimo sa Zemlje.
