Za Konferenciju o klimatksim promenama saznali smo preko nase profesorke fizike, Dragane Miličević. Sam pocetak našeg rada sastojao se iz priključivanja sajtu comfu.com na kome smo mogli da prikažemo naše buduže radove i da pritom diskutujemo sa našim vršnjacima iz celog sveta. Pored nas, ovom projektu se prikljućilo jos 60 učenika Gimnazije. Svi zajedno smo simulirali efekte staklene bašte, topljenje glečera, promenu temperatura, pri čemu smo mogli da obogatimo nase znanje.

Početkom januara smo saznali da smo mi izabrani da predstavljamo Srbiju, kao i Balkan, kao jedini učesnici sa ovih prostora. Naravno, tu nije bio kraj našim radovima, tek sada smo morali da se dokažemo. Nastavili smo sa radionicama, kao sa pisanjem raznih radova u kojima smo mogli da prikažemo nase ideje i rešenja. Naš zadnji i najvažniji rad bila je Vizija sveta za 30 godina, koju smo predstavili prvo na sajtu, a kasnije i u Kopenhagenu.

Konferencija je trajala od 15-19. marta 2010. Iako nam je izgledalo prilično daleko, ta nedelja je brzo došla. Od aerodorma u Beogradu, do Kopenhagena smo leteli preko Mađarske, Slovačke, Poljske i Norveške(Stokholma). Stigli smo oko podneva, i smestili se u hostel, a kasnije je usledio i nas prvi grupni sastanak i upoznavanje. Sklopili smo prijateljstva sa učenicima iz čak 12 zemalja sveta (Kanada, Kolumbija, Danska, Nemačka, Norveška, Jordan, Liban, Nepal, Južna Afrika, Litvanija).

Nas dnevni raspored sastojao se iz niza radionica. Jedna vrsta radionica obrađivala se od 10 do 13 casova, dok je druga, kreativne radionice, koje su bile zahtevnije, trajale od 15 do 19 casova. Prvi deo dana obrađivali bi smo svakog dana drugačiju temu, tj. tri dana-tri teme (svakog dana po jedna) a teme su bile: simulacija COP15, ocenjivanje COP15 i praktična radionica. Simulacija COP15-svaka grupa od po dva učenika predstavljala je po neku ekonomski jaku ili pak slabu državu koja im je bila dodeljena, ali bilo je i grupa važnih ekoloskih organizacija. Ovom radionicom smo trebali da pokazemo da ni važnim ministrima mnogih država nije bilo lako da nađu kompromisno rešenje, jer su uvek nailazili na mane mnogih mogućih dogovora. Ocenjivanje COP15….izrada rešenja protiv globalnog zagrevanja. Praktična radionica-upoznali smo se sa količinom energije koja je potrebana da se ulozi da bi mogli da zagrejemo vodu, kao i kako bi u buduće deca mogla da se igraju trkačkim kolcima bez utroska električne energije, a i kako radio moze raditi preko solarnih ćelija. Najinteresantniji deo ove radionice je bila izrada nasih solarnih ploča, tj punjača za baterije od 1.5V.

U kreativnim radionicama bili smo podeljeni u četiri razlicite grupe: Reči, Muzika, Vizuelno pozorište i Moda. Skalpanjem radova svake grupe dobili smo završnu predstavu kojom smo zatvorili ovu konferencuju.

Reci: radionica se bavila rečima kojima možemo najviše da utičemo na svest ljudi, kao i sloganom koji cemo poslati oko sveta: Sprečimo dalje zagrevanje planete. Muzika: potrudili su se da stvore zvuke koji će moći da dočaraju određene vizuelne efekte, a takođe su uradili obradu pesme Luja Amstronga-What a wonderful world, koja se pokazala čak i bolja od originalne verzije! Vizuelni efekti: grupa se bavila sloganima koje će putem svojih pokreta prikazati, i u neku ruku otkriti neke naše slabosti. Moda: putem odeće, mnogi ucesnici ove grupe uspeli su da se izraze, izgled planete za nekoliko decenija preneli su na odecu, pohabanu. Novinarska sekcija: je izveštavala o nasem radu na sajtu comfu.com, a takođe i radila intervjue, a zahvaljujući njima takođe, imamo snimljenu predstavu, koja je dostupna svima na sajtu.

Svakog dana, po dve drzave su imale priliku da prikažu njihovu viziju o svetu za 30 godina. Našu prezentaciju su prokomentarisali kao prilično pesimističnu, ali smatrali smo da i treba prikazati sto mračnije da bi već danas počeli sa podizanjem svesti.

Organizatori su nam dali priliku i da se upoznamo sa već primenjenim rešenjima u Kopenhagenu. Posetili smo dve novoizgrađene vetrenjace na obali Severnog mora, kao i njihovu termoelektranu. Takodje smo i prošli čitav proces izrade solarnih ćelija, gde smo saznali da za takvu vrstu posla nije potrebno više do 20 radnika.

Slobodno vreme provodili smo u obilasku grada. Uz pomoć nasih organizatora videli smo i Malu sirenu, Hamletov dvorac (odakle smo u daljini na obali Baltickog mora mogli da vidimo Norvešku), smenu straže (koja se kod njih smatra izuzetno važnim događajem), mogli smo da prošetamo starim delom Kopenhagena, gde smo mogli da probamo i njihov sladoled, pravljen po najstarijem receptu. Na sopstvenu inicijativu, posetili smo Hard Rock kafe, gde smo mogli da se opustimo posle vrlo napornog dana.

Pripreme za poslednji dan, i za finalno izvođenje predstave, tekle su prilično užurbano, sa dosta treme. Posle šminkanja, postavljanja bine, generalne probe, nasutpilo je i naše glavno izvođenje ispred zvaničinika i princeze Danske. Prva grupa koja je izašla na binu bila je kreativna radionica reči, zatim vizuelno pozorište, posle njih muzička radionica i na kraju moda. Posle odrađenog dela svake radionice, usledilo je grupno slanje poruke svetu: Lets get it done. I naravno grupno slikanje. Kao i slikanje sa princezom.

Slika učesnika sa danskom Princezom

Poslednje veceri organizovana je zurka, gde je svaka drzava mogla da predstavi neko svoje nacionalno obeležje. Kasnije je usledila dodela diploma, nesto slicno zahvalnici za naš uloženi trud i volju da pokrenemo ovo važno pitanje kao buduže nade.

Profesorka Dragana Miličević i učenici Gimnazije u Kruševcu u Kopenhagenu