Gotovo svako ko je ikada prelistavao knjigu o astronomiji prepoznaje elegantnu siluetu galaksije Sombrero (M104). Njen svetao centar i tamni, prašnjavi obod zaista podsećaju na čuveni meksički šešir. Međutim, zahvaljujući infracrvenim očima Svemirskog teleskopa James Webb (JWST), sada možemo da zavirimo ispod tog oboda i otkrijemo tajne koje su dugo bile skrivene. 

Galaktički šampion teške kategorije

Iako je poznata po svojoj lepoti, galaksija Sombrero je daleko masivnija i značajnija nego što mnogi misle. Ona dominira svojim kosmičkim komšilukom, a njene statistike su zaista zapanjujuće.

• Najsjajnija galaksija u krugu od 35 miliona svetlosnih godina.
• Sadrži materijal mase oko 800 milijardi Sunaca.
• Dom je supermasivne crne rupe mase 9 milijardi Sunaca – ali ovaj džin samo gricka svoju okolinu i pokazuje tek slabe znake aktivnosti.
• Okružena je sa otprilike 2.000 globularnih zvezdanih jata (u poređenju sa manje od 200 u Mlečnom putu).

Ovi brojevi potvrđuju da je M104 pravi kosmički div, a ne samo lepa slika na nebu.

Misteriozna podeljena ličnost

Jedna od najvećih zagonetki u vezi sa galaksijom Sombrero jeste njena klasifikacija. Astronomi se bore da je smeste u jednu kategoriju jer poseduje karakteristike dve različite vrste galaksija. Ima disk prepun prašine, tipičan za spiralne galaksije, ali njeno ogromno centralno ispupčenje i halo podsećaju na džinovsku eliptičnu galaksiju.

Ono što ovu misteriju čini još dubljom jeste činjenica da njen izgled nije haotičan. To isključuje mogućnost nedavnogspajanja sa drugom galaksijom, što inače stvara neuredne i haotične strukture. Kako je onda nastao ovaj neobičan hibrid?

Njena prošlost je nasilnija nego što izgleda

Vodeća hipoteza, koju su posmatranja teleskopa Webb snažno podržala, rešava misteriju njene podeljene ličnosti. Veruje se da je hibridni izgled galaksije Sombrero rezultat spajanja sa najmanje jednom drugom galaksijom koje se dogodilo pre nekoliko milijardi godina. Dva ključna dokaza idu u prilog ovoj teoriji.

Dokaz 1 (Globularna jata): Globularna jata u M104 imaju iznenađujuće raznolik sastav. Astronomi veruju da ova raznolikost ukazuje na to da su nastala u različitim galaksijama koje su se kasnije spojile sa galaksijom Sombrero, donoseći sa sobom svoja zvezdana jata.

Dokaz 2 (Webb-ov snimak): Srećom po naučnike, galaksija je nagnuta samo 6 stepeni u odnosu na našu liniju vida, što Webb-u pruža jasan pogled u njenu unutrašnjost. To je omogućilo Instrumentu za srednje infracrveno zračenje (MIRI) da otkrije ključni trag. Za razliku od kamera koje hvataju svetlost zvezda, MIRI je osetljiv na toplotu. Većina zvezda emituje malo zračenja na ovim talasnim dužinama, pa postaju nevidljive. Međutim, njihova svetlost zagreva međuzvezdanu prašinu, koja onda počinje da sija i otkriva strukture koje su inače skrivene. Upravo je na taj način MIRI otkrio da je unutrašnji disk galaksije blago iskrivljen – klasičan potpis drevne interakcije ili sudara sa drugom galaksijom.

Još uvek aktivno stvara nove zvezde

Još jedno ključno otkriće koje je omogućio Webb-ov MIRI instrument jeste uvid u trenutne aktivnosti unutar galaksije. Njegovi snimci su po prvi put otkrili postojanje grudvica prašine u spoljašnjem prstenu galaksije.

Ove grudvice su, po svemu sudeći, aktivna zvezdana porodilišta, mesta gde se i danas rađaju nove zvezde. Ovo otkriće menja našu percepciju galaksije Sombrero, prkoseći ideji da su galaksije sa masivnim eliptičnim komponentama „crvene i mrtve“. Sombrero je, uprkos svom drevnom izgledu, i te kako živ.

Zaključak: Novo svetlo na stare misterije

Svemirski teleskop James Webb iznova dokazuje svoju moć da transformiše naše razumevanje čak i najpoznatijih nebeskih objekata. Elegantan i miran izgled galaksije Sombrero skriva kompleksnu i nasilnu prošlost, kao i živahnu sadašnjost. Njena priča je priča o drevnim sudarima i neprekidnom stvaranju zvezda.

Prema Astronmy