Izvor: Beta

Uoči Međunarodnom danu zaštite ozonskog omotača, Svetska meteorološka organizacija i Program UN za zaštitu prirodne sredine saopštili su da će veći deo ozonskog omotača biti obnovljen za najmanje četiri decenije

Veći deo ozonskog omotača biti obnovljen između 2050. i 2075. godine. Očekuje se uspešna obnova omotača nad Evropom,Severnom Amerikom i Azijom, na severnoj hemisferi, kao i na jugu Azije i Australije, Latinske Amerike i Afrike, na južnoj hemisferi, navodi se u izveštaju ove dve međunarodne institucije koju danas prenosi onlajn magazin RTCC (Responding to Climate Change).

Ovaj izveštaj rađen je povodom dvadesetpetogodišnjice "Montrealskog sporazuma o štetnim supstancama po ozonski omotač" koji je potpisan 16. septembra 1987. godine.

U izradi dokumenta u kojem je učestvovalo oko 250 naučnika iz celog sveta, naglašeno je da se obnavljanje ozonskog omotača nad Antarktikom, gde se nalazi jedna od ozonskih rupa veličine SAD, verovatno trajati do 2065. godine zbog specifičnih klimatskih uslova.

Prema podacima koje je prezentovala NASA (Američka nacionalna i vazduhoplovna agencija), količina, vreme i pozicija istanjenog sloja ozona stalno se menjaja.

Veću istanjenost na Južnom polu uzrokuju isključivo meteorološke pojave, pa je tako zbog nižih temeperatura omotač tanji iznad Južnog pola (Antarktika) nego iznad Severnog pola (Arktika).

Montrealski sporazum koji do danas ima 196 zemalja potpisnica iz celog sveta, značajno je doprineo smanjenju proizvodnje i potrošnje štetnih hemikalija sa dugim atmosferskim životom koje uništavaju ozon.

"Tokom prethodne decenije, stratosferski ozon u antartičkom i arktičkom regionu, kao i globalno, više se ne povećava, iako će biti potrebno još nekoliko decenija da se stanje omotača vrati na period pre 1980-tih", izjavio je Gir Braten, viši naučni saradnik pri Svetskoj meteorološkoj organizaciji(WMO) povodom objavljivanja izveštaja.

Braten je dodao da "svet može biti zadovoljan, jer je Montrealski protokol bio taj sjajni trenutak kada su u kriznoj situaciji političari poslušali naučnike, uprkos snažnom protestu hemijskih industrijskih giganata".

Sedamdesetih godina prošlog veka naučnici su utvrdili da supstance koje su po svom hemijskom sastavu halogeni ugljovodonici, i čiji je komercijalni naziv freoni, oštećuju ozonski omotač.

Tih godina su skoro svi frižideri, klima-uređaji, razni sprejevi, aparati za gašenje požara i drugi uređaji koristili freone u svom radu. Zahvaljujući udruženom radu Međunarodne zajednice, kojom su rukovodile Ujedinjene nacije, a na osnovu Montrealskog sporazuma, stanje je znatno popravljeno.

Primer zaštite ozonskog omotača je vrlo poučan, kako u pogledu nebrige prema planetarnim resursima, tako i u pogledu uspešnog delovanja međunarodne zajednice i dobre saradnje razvijenih i zemalja u razvoju u okviru Ujedinjenih nacija.

S obzirom na to da supstance koje oštećuju ozonski omotač dobrim delom utiču i na klimatske promene, njihovo izbacivanje iz upotrebe stavlja Montrealski sporazum u prvi plan i u pogledu zaštite klime i održivog razvoja o čemu je bilo reči tokom konferencije UN "Rio+20" koja je održana u junu 2012. u Brazilu.

Ovaj međunarodni sporazum usvojen 1987. godine u okviru Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača, stupio je na snagu 1989. godine i predviđa postepeni prekid proizvodnje materija štetnih po ozonski omotač.