Prvo ovogodišnje pomračenje Meseca će se desiti 15.06. s tim što ga mi nećemo moći videti u celosti jer će ono započeti pre nego što Mesec izađe na našem nebu.

DETALJNIJE

O pomračenju Meseca i kako ono nastaje

Pomračenje Meseca je pojava kada Mesec uđe u Zemljinu senku, odnosno kada Zemlja blokira (u potpunosti ili delimično) sunčeve zrake na putu ka mesecu.

To se dešava kada su Sunce, Zemlja i Mesec postavljeni da su na jednoj pravoj, pri čemu je Zemlja u sredini. Kao posledicu toga imamo činjenicu da je prilikom pomračenja Meseca, Mesec uvek pun (kao, uostalom i prilikom pomračenja Sunca). Dužina i tip pomračenja Meseca zavise od položaja Meseca relativno u odnosu na čvorove njegove putanje (tačke gde putanja Meseca seče ekliptiku).

Za razliku od pomračenja Sunca, pomračenje Meseca traje nekoliko sati i vidljivo je sa Zemljine hemisfere na kojoj je tada noć, dok se pomračenje Sunca vidi samo iz jednog uskog pojasa na Zemlji.

Senka Zemlje može biti podeljena na dva dela: umbru (senku) i penumbru (polusenku). Unutar umbre ne postoji direktno zračenje sa Sunca, dok usled velike ugaone veličine Sunca, njegovo zračenje je samo delimično blokirano u spoljašnjem delu Zemljine senke kom je dato ime penumbra. Penumbralno pomračenje se dešava kada Mesec prolazi samo kroz Zemljinu polusenku. Polusenka izaziva suptilno zatamnjenje Mesečevog diska, koje je izraženije u delu Meseca koji je bliži senci. Poseban tip penumbralnog pomračenja je totalno penumbralno pomračenje tokom kog se Mesec isključivo nalazi u Zemljinoj polusenci. Ovakva pomračenja su retka.

Delimično pomračenje Meseca se javlja kada samo deo Meseca uđe u Zemljinu senku. Totalno pomračenje Meseca je kada je Mesec u potpunosti u Zemljinoj senci. Selenelion ili selenehelion je kada se i Sunca i pomračeni Mesec vide istovremeno. Ovo se može desiti samo neposredno pre zalaska ili posle izlaska Sunca, i oba nebeska tela su tik iznad horizonta na suprotnim stranama neba. Ovakav raspored je poznat i kao horizontalno pomračenje i dešava se tokom svakog pomračenja Meseca u onim mestima u kojima je izlazak ili zalazak Sunca u tom trenutku. Iako oba tela zaista nisu iznad horizonta mi ih tako vidimo zbog efekta da usled prisustva atmosfere nebeska tela blizu horizonta vidimo nešto više nego što je zaista njihov geometrijski položaj. Mesec dobija svoju izrazitu crvenu boju prilikom totalnog pomračenja jer se Sunčeva svetlost prilikom prolaska kroz deblji sloj Zemljine atmosfere prelama i rasejava pa stoga vidimo Mesec crvenim (slično kao i efekat crvenog neba koji vidimo prilikom zalaska ili izlaska Sunca). Samim time što ima više prašine i oblaka u atmosferi to će Mesec da bude crveniji.

Kliknite na sliku