U svemiru se sve okreće (osim samog svemira), i galaksije i zvezde i sve ostalo. Za život na Zemlji to je blagotvorno jer u tom njenom obrtanju Sunce periodično osvetljava i greje celu njenu površinu. I to je tako od kako je Zemlja nastala pre više od 4,5 milijarde godina, mada se brzina rotiranja vremenom menjala. A tako će se nastaviti i u budućnosti sve dok naša planeta bude postojala. Ali otkud to okretanje?
Protoplanetarni disk
Zemlja, i sva tela Sunčevog sisteme zajedno sa Suncem, nastala je od ogromnog oblaka gasa i prašine koji je i sam bio u kovitlacu. Čestice prašine su se pod uticajem gravitacije spajale u veće celine, koje su zatim privlačile ostala manja tela i tako su nastajali sve veći objekti.
Većina gasa se kondenzovala u ogromnu kuglu od koje je nastalo Sunce. Preostali materijal je formirao disk u kojem su se su molekuli gasa i čestice prašine kretale haotično, ali vremenom su počele male količine da se kreću u istom smeru. Jednostavno, preovladao je jedan smer. Kada se gas konačno urušio u zvezdu brzina rotacije diska se ubrzala – kao klizačica (ili klizač) koja se obrće brže kako skuplja ruke.
Kako su sva tela vremenom počela da obilaze Sunce u istom smeru, sudari su našu buduću planetu zavrteli u istom pravcu.
E sad, nije ipak sve to tako jednostavno. U svemiru je pravilo da kada nešto počne da se obrće to onda i nastavlja jer skoro da nema šta da ga zaustavi i to tako ide u beskonačnost. To je, dakle, pravilo. Ali ima primera koji odstupaju od tog pravila. Venera se okreće suprotno od okretanja Zemlje i to je izazov koji od naučnika traži objašnjenje. Može biti da je drukčiji smer rotiranja Venere posledica nekog moćnog sudara ove planete sa drugim velikim telom davno u prošlosti. Moguće je i da je na to presudno uticalo gravitaciono delovanje Sunca na guste oblake Venere u kombinaciji sa trenjem između jezgra planete i plašta što je konačno izazvalo ovu promenu. To ostaje još da se preciznije utvrdi.
I Uran se čudno ponaša. On se sasvim nakrivio i oko Sunca se kotrlja na boku. Može biti, smatra se, da ga je nešto u prošlosti udarilo, možda čak i dva tela, što mu je nakrivilo osu rotiranja te je on počeo da obilazi Sunce gotovo položeno (tj. njegova osa rotiranja je skoro položena na ravan njegove putanje oko Sunca).
Ima tela koja rotiraju izuzetno brzo. Recimo pulsari su takvi. Pulsar prečnika nekoliko desetina kilometara može da se vrte stotinu puta u sekundi. Čak i više stotine puta. Neke crne rupe u sekundi naprave preko 1000 obrta.
Opet, neki objekti usporavaju svoju rotaciju. Sunce se u početku okretalo oko svoje ose jednom u četiri dana, ali danas mu je za to potrebno čak 25 dana. To je zato što njegovo magnetno polje u sadejstvu sa solarnim vetrom usporava njegovu rotaciju.
Zemlja takođe usporava svoje obrtanje oko ose pod uticajem Mesečeve gravitacije. Novije analize pokazuju da se rotacija Zemlje usporava za 1,78 milisekunde tokom jednog veka.
Prema: LiveScience
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
