U svemiru se sve okreće (osim samog svemira), i galaksije i zvezde i sve ostalo. Za život na Zemlji to je blagotvorno jer u tom njenom obrtanju Sunce periodično osvetljava i greje celu njenu površinu. I to je tako od kako je Zemlja nastala pre više od 4,5 milijarde godina, mada se brzina rotiranja vremenom menjala. A tako će se nastaviti i u budućnosti sve dok naša planeta bude postojala. Ali otkud to okretanje?

Protoplanetary disk
Protoplanetarni disk

Zemlja, i sva tela Sunčevog sisteme zajedno sa Suncem, nastala je od ogromnog oblaka gasa i prašine koji je i sam bio u kovitlacu. Čestice prašine su se pod uticajem gravitacije spajale u veće celine, koje su zatim privlačile ostala manja tela i tako su nastajali sve veći objekti. 

Većina gasa se kondenzovala u ogromnu kuglu od koje je nastalo Sunce. Preostali materijal je formirao disk u kojem su se su molekuli gasa i čestice prašine kretale haotično, ali vremenom su počele male količine da se kreću u istom smeru. Jednostavno, preovladao je jedan smer. Kada se gas konačno urušio u zvezdu brzina rotacije diska se ubrzala – kao klizačica (ili klizač) koja se obrće brže kako skuplja ruke. 

Kako su sva tela vremenom počela da obilaze Sunce u istom smeru, sudari su našu buduću planetu zavrteli u istom pravcu. 

rotiranje

E sad, nije ipak sve to tako jednostavno. U svemiru je pravilo da kada nešto počne da se obrće to onda i nastavlja jer skoro da nema šta da ga zaustavi i to tako ide u beskonačnost. To je, dakle, pravilo. Ali ima primera koji odstupaju od tog pravila. Venera se okreće suprotno od okretanja Zemlje i to je izazov koji od naučnika traži objašnjenje. Može biti da je drukčiji smer rotiranja Venere posledica nekog moćnog sudara ove planete sa drugim velikim telom davno u prošlosti. Moguće je i da je na to presudno uticalo gravitaciono delovanje Sunca na guste oblake Venere u kombinaciji sa trenjem između jezgra planete i plašta što je konačno izazvalo ovu promenu. To ostaje još da se preciznije utvrdi.

Uran

I Uran se čudno ponaša. On se sasvim nakrivio i oko Sunca se kotrlja na boku. Može biti, smatra se, da ga je nešto u prošlosti udarilo, možda čak i dva tela, što mu je nakrivilo osu rotiranja te je on počeo da obilazi Sunce gotovo položeno (tj. njegova osa rotiranja je skoro položena na ravan njegove putanje oko Sunca). 

Ima tela koja rotiraju izuzetno brzo. Recimo pulsari su takvi. Pulsar prečnika nekoliko desetina kilometara može da se vrte stotinu puta u sekundi. Čak i više stotine puta. Neke crne rupe u sekundi naprave preko 1000 obrta. 

Opet, neki objekti usporavaju svoju rotaciju. Sunce se u početku okretalo oko svoje ose jednom u četiri dana, ali danas mu je za to potrebno čak 25 dana. To je zato što njegovo magnetno polje u sadejstvu sa solarnim vetrom usporava njegovu rotaciju. 

Zemlja takođe usporava svoje obrtanje oko ose pod uticajem Mesečeve gravitacije. Novije analize pokazuju da se rotacija Zemlje usporava za 1,78 milisekunde tokom jednog veka. 

Prema: LiveScience


Da li se svemir okreće?

Zašto Mesec beži od nas?


 

 


Komentari   

Neđo
0 #5 Neđo 09-10-2020 10:20
Pa moze biti idealno sferno sa jednakom masom u t=0 ali posle nekog vremena, gravitacija veceg tijela ce ga deformisati i onda nastupa ovo o cemu Laslo prica.

Venera je skoro pa gravitaciono zakljucana, a okrece se dosta sporo u odnosu na sve planete posle nje. Djeluje kao idealno tijelo za ispitivanje ovih stvari i vjerovatno daje odgovore na mnoga 'zasto' pitanja. Pretpostavljam da su razlozi njena blizina Suncu i unutrasnja struktura.

Mada, spoljne planete imaju brzu rotaciju od dvije unutrasnje, odnosno slabija gravitacija dopusta tijelu da brze rotira oko svoje ose, a jaca tezi da ga zakljuca?
Aleksandar Zorkić
0 #4 Aleksandar Zorkić 08-10-2020 21:35
Citat Laslo:
Neđo, Saša
Ukoliko se neko telo nađe pod gravitacionim uticajem nekog drugog tela, uvek deluju takozvane plimske sile ....

Da, ali mi govorimo o idealnoj situaciji, o idealno sfernom telu sačinjenom od jednog istog materijala. U takvoj situaciji nema šta da se sinhronizuje.
Mislim da je problem interesantan i da zahteva veće znanje od ovog kojim ja raspolažem. Razmišljaćemo i dalje o tom problemu :-)
Laslo
+1 #3 Laslo 07-10-2020 11:35
Neđo, Saša
Ukoliko se neko telo nađe pod gravitacionim uticajem nekog drugog tela, uvek deluju takozvane plimske sile koje teže uspostavljanu sinhrone rotacije bez obzira na predhodno stanje kretanja. Zemljin Mesec se taman toliko zarotira oko svoje ose te nam uvek pokazuje istu stranu što je posledica gravitacionog (plimskog) međudejstva Zemlje i Meseca.
Aleksandar Zorkić
0 #2 Aleksandar Zorkić 07-10-2020 10:24
Citat Neđo:

...Sad, ne znam kako gravitacija utice na tijelo koje recimo rotira oko njega sa nula sopstvene rotacije? Da li ga bar malo neka sila primorava da pocne sopstvenu rotaciju?
.

Teorijski, pod idealnim uslovima, dakle, bez drugih uticaja, bez udara nekih tela itd. to telo neće rotirati.
Neđo
+3 #1 Neđo 03-10-2020 20:36
Zanimljiva tema. Nije mi padalo na pamet 'zasto se obrcemo u ovom smjeru' ali sad kad me već potaknu na razmišljanje: ako recimo lopta bez ikakve sopstvene rotacije kruzi oko većeg tijela, te naleti na neko drugo tijelo, udarac u njenu unutrašnju polovinu (ka izvoru gravitacije) bi loptu zarotiralo oko svoje ose u istom smjeru kao i smjer obilaska gravitacionog gazde, a ako bi udarac bio u polovinu prema spolja, onda bi rotacija uzela suprotan smjer.

Sad, ne znam kako gravitacija utice na tijelo koje recimo rotira oko njega sa nula sopstvene rotacije? Da li ga bar malo neka sila primorava da pocne sopstvenu rotaciju?

Pisem sa telefona pa ne mogu citati sta sam napisao, dosta lose se vidi ovo polje za kucanje teksta kada se otvara sa telefona.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži