Sada više niko ne može da kaže da je Zemlja ravna ploča. U nekim kulturama se verovalo da ta ploča stoji na leđima slonova, u nekim drugim na leđima kornjača. U to se verovalo hiljadama godina i ako je bilo ljudi koji su govorii da je Zemlja lopta. Mi sada imamo čvrste dokaze da je Zemlja lopta. Prva kosmička istraživanja dala su i prve snimke Zemlje-lopte.

Zemlja, planeta na kojoj se materija organizovala u oblik koji misli. Planeta na kojoj živa materija misli i deluje kao kosmička inteligencija.

Poruka Karla Sagana

To je „ovde“. To je „dom“. To smo „mi“

 „Zemlja je veoma mala pozornica u ogromnoj kosmičkoj areni“

 Kako izgleda naseljiva planeta iz različitih tačaka Sunčevog sistema   

Prvi pogled na Zemlju sa Meseca

Fotografiju je snimio United States Lunar Orbiter, 23. avgusta 1966.

Pogled sa Marinera 10

Mariner 10 je lansiran 3. novembra 1973. Njegov cilj je bila planeta Merkur. Zemlju i Mesec je snimio sa udaljenosti od  2,6 miliona km oko 12 sati nakon lansiranja sa Zemlje.

Pogled sa Vojadžera 1

Vojadžer 1 je lansiran 5. septembra 1977. Sliku Zemlje i Meseca (Levo) je snimio 18.septembra 1977. sa udaljenosti od 11,66 miliona km. Sledeći snimak Zemlje Vojadžer je napravio 14. februara 1990. sa najveće udaljenosti od oko 6,5 milijardi km. 

Portret Sunčevog sistema

14. februar 1990.g

Slika Zemlje sa prvog i za sada jedinog portreta Sunčevog sistema koji je snimio Voyager 1. Letilica je snimila ukupno 60 slika za mozaik Sunčevog sistema sa udaljenosti većoj od 4 milijarde km od Zemlje, i oko 32 stepena iznad ekliptike.Prikazano je šest planeta. Merkur je preblizu Suncu da se vidi. Mars nije bio otkriven Voyagerovim fotoaparatima zbog raspršene sunčeve svetlosti i optike, a Pluton nije bio uključen u mozaik zbog svoje male veličine i udaljenosti od Sunca. S leva na desno i od vrha prema dnu su Venera, Zemlja, Jupiter Saturn, Uran i Neptun.

Sistem Zemlja – Mesec

16. decembar 1992

Osam dana nakon drugog susreta sa Zemljom, kosmička sonda Galileo, na putu za Jupiter, se osvrnula i osvojila ovaj izvanredan pogled na Zemlju i Mesec. Slika je snimljena sa udaljenosti od oko 6,2 miliona km.

Mars Ekspres

Evropska letilica Mars Express čiji je cilj bio da uđe u orbitu Marsa snimila je Zemlju sa udaljenosti od oko 8 miliona km.

Zemlje sa Marsa

Ovo je prva slika Zemlje koja je ikad snimljena sa površine neke planete.Snimio ju je Mars Exploration Rover Spirit jedan sat pre izlaska Sunca na Marsu,8 marta 2004. u 63. marsovom danu(solu), svoje misije.(Slika levo)

NASA-in Marsov rover Radoznalac je 31. Januara 2014. snimio Zemlju i Mesec, 80 minuta posle zalaska sunca u 529 marsovom danu(solu). Ako bi čovek ovo posmatrao sa površine Marsa, video bi Zemlju i Mesec kao dve različite “večernje zvezde.“ Rastojanje između Zemlje i Marsa je tada bilo 160 miliona km.(sila desno)

Zemlja viđena sa orbite Saturna

Sliku je snimio svemirski brod Kasini sa udaljenosti od oko 2,1 miliona km od Saturna i 1,5 milijardi km od Zemlje. Snimak je omogućio dolazak Saturna neposredno ispred Sunca od Casinija. Sistem Zemlja –Mesec je vidljiv kao svetlo plava tačka na levoj strani slike iznad centra.

Na povećanoj slici se vidi i Mesec kao mala izbočina gore levo od Zemlje. Zemlja nije više jedini „vodeni svet“ Sunčevog sistema. Nekoliko drugih tela ukazuju na mogućnost da imaju previše tekuće vode ispod svoje površine. Saturnov satelit Encelad je među njima i vidi se na levoj strani slike u plavom E prstenu koji on stvara izbacujući iz svoje utrobe gejzire vodene pare i čestice vodenog leda. Uski retki G prsten i glavni prstenovi se vide desno.

Pogled sa Kasinija

19. juli 2013. Saturnovi prstenovi i Zemlja i Mesec u istom kadru. Plava tačka u centru desno je udaljena 1,44 milijardi km. Mesec se može videti kao jezičak sa desne strane. Ostale svetle tačke u blizini su zvezde.

 

Pogled sa Rozete 

Evropska svemirska agencija je 2004. lansirala sondu Roseta čiji je cilj susret sa kometom 67P/Churiumov-Gerasimenko u novembru 2014. Roseta je 12. novembra 2009. snimila seriju snimaka Zemlje. Antarktik je vidljiv u donjem delu planete.Video

Pogled sa sonde NEAR  

Snimak je napravila kosmička sonda NEAR na putu prema asteroidu 433 Eros, 23. januara 1998. U prvom planu su južni polovi Zemlje i Meseca.

Pogled sa sonde Junona

Zemlja (levo) i Mesec (desno) snimljeni sa  NASA-ine kosmičke sonde Junona, koja se kreće prema Jupiteru, 26.avgusta 2011. sa udaljenosti od 8,5 miliona km.

Pogled sa Marsovog orbitera Mars Global Surveyor

Zemlja i Mesec snimljeni sa Marsove orbite 8. maja 2003.

Pogled sa Marinera 10

Snimak je napravljen sa orbite planete Merkur na kojoj se nalazi kosmička sonda Mesindžer, 19. jula 2013. sa udaljenosti od 98 miliona km.

 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić