Kako jednostavno zvuči rečenica da za osam godina Venera napravi tačno pet sinodičkih revolucija. Pokušajmo da to slikovito predstavimo. Gledano sa Zemlje, Veneru vidimo u istoj fazi svakih 584 dana, ali tu se krije još rezonancija (kakvih je u Sunčevom sistemu mnogo)! Naime, pošto u stvarnosti Venera obiđe oko Sunca za 225 dana, ona vodi »mrtvu trku« sa posestrimom Zemljom, ali kako se oko sopstvene ose obrne za 223 (zemaljska) dana u retrogradnom smeru, po čemu je jedinstvena među planetama, to dan na Veneri traje 116,8 dana. Prosta računica govori da između dve donje konjunkcije prođe tačno pet ovakvih venerijanskih dana, što znači da nam ona uvek pokazuje jednu istu stranu.

Astronomi Venerijanskog Ujedinjenog Kraljevstva, kad bi samo mogli da rasteraju guste sumporne oblake, videli bi kako Sunce, planete i zvezde polako izlaze na Zapadu i zalaze na Istoku, i to skoro dva puta godišnje...

U donjoj konjunkciji, kakva će ove godine biti 25. marta, Venera se po nebu kreće retrogradno, s leva udesno, pošto je u stvarnosti brža od Zemlje (jer je bliža Suncu), prestiže je i pojavljuje se kroz nekoliko dana kao jutarnja zvezda Danica.

Kao što se pomračenje Sunca ne dogodi uvek kad se Mesec nađe između njega i Zemlje, tako samo izuzetno možemo posmatrati prelaz - tranzit Venere preko blistavog sunčevog diska. Razlog je nagib Venerine orbite od 3,9 stepeni u odnosu na ekliptiku i neuporedivo veća udaljenost od Zemlje. Interesantno je da se u vezi tranzita opet pojavljuje period od 8 godina što je upravo razmak između dva prelaza koji uvek idu u parovima. Tako će prelaz koji treba da se desi 6. juna 2012. godine biti »repriza« onog od juna 2004. koji su mnogi od nas posmatrali. Oba su bila kod silaznog čvora, u sazvežđu Bik, čak će im putanje biti slične, samo preko različitih polovina Sunčevog diska. Do narednog junskog para čekaćemo tačno 243 godine, koliko treba tački preseka putanja Venere i Zemlje oko Sunca da sed vrati u isti položaj. Na sreću, tu su i decembarski prolazi, koji se odigravaju po istovetnom scenariju, samo u tački uzlaznog čvora, a prvi takav par biće 2117/2125. godine.

Pogledajmo sada kako to izgleda u prostoru. Slika broj jedan prikazuje period od 8 godina i položaje svih pet donjih konjunkcija Venere. Spajanjem tih tačaka po redosledu pojavljivanja, dobijamo savršen pentagram!

Menja se i izgled petlji koje planeta opisuje u vreme donjih konjunkcija, jedino u godinama tranzita ona ima simetričan oblik latiničnog slova »S«.

Sve do 2117. godine, ovakav isti pentagram zaokretaće se u prostoru, sve dok se ne pomeri za ugao od 35 stepeni, što se vidi na trećoj slici, kako bi došlo do decembarskih prelaza.

Pored ovoga, postoji i mnogo duži interval od skoro 4000 godina, kada se sa Zemlje vidi samo jedan tranzit koji vodi skoro sredinom Sunca, zato što drugi u paru ne uspeva ni da okrzne njegov rub. To se desilo 60. godine naše ere i desiće se ponovo 3956. godine. Podsetimo, astronomski kalendar Maja zasnivao se na preciznom posmatranju Venrinog kretanja i sadržao velike cikluse, od kojih se jedan završava upravo 2012. godine. To je bilo dovoljno da se ona proglasi za novu tačku odluke. Hoće li doći do smaka sveta, ili će to biti još jedan tačka obmane, videćemo uskoro...