Ove duge, tamne pruge decenijama su intrigirale naučnike, podstičući maštu i pokrećući jedno ključno pitanje: šta uzrokuje ove misteriozne tragove na površini Crvene planete?

Nova istraživanja konačno nude odgovor, i on je iznenađujuće drugačiji i manje dramatičan nego što se mislilo. Misterija koja je dugo nagoveštavala postojanje tečne vode ili kataklizmičkih udara sada ima daleko svakodnevnije objašnjenje. U nastavku otkrivamo četiri najvažnija saznanja o ovoj fascinantnoj marsovskoj zagonetki.

Uzrok je iznenađujuće svakodnevan: Nisu udari meteora, već godišnja doba

Iako neki tragovi mogu nastati usled dramatičnih događaja, poput udara meteora – kao što je bio slučaj na vulkanu Apollinaris Mons između 2013. i 2017. godine – studija Valentina Tertiusa Bikela, istraživača planetarne geomorfologije sa Univerziteta u Bernu, pokazuje da je to retkost. Pravi uzrok je daleko običniji i predvidljiviji: sezonske promene.

Glavni pokretač formiranja ovih tamnih pruga su vetrovi. Tokom leta i jeseni na južnoj hemisferi Marsa, vetrovi postaju dovoljno jaki da pokrenu pesak i prašinu niz strme padine, stvarajući lavine koje za sobom ostavljaju ove karakteristične tragove. Ovo otkriće prebacuje fokus sa iznenadnih, kataklizmičkih događaja na suptilne, ciklične procese koji neprestano oblikuju površinu Marsa.

Teorija o tečnoj vodi je presušila

Jedna od najdugovečnijih i najuzbudljivijih teorija bila je da su tamne pruge, zbog svog izgleda koji podseća na tragove tečnosti, povezane sa tečnom vodom, ideja koja postoji još od 1970-ih i otkrića Viking lendera. Prisustvo vode bi imalo ogromne implikacije na mogućnost postojanja života.

Međutim, nova studija dodaje sve više dokaza protiv ove hipoteze. Nalazi bacaju "hladan tuš na karakteristike koje su se nekada povezivale sa nastanjivošću na suvoj planeti". Poenta je dodatno naglašena u naslovu jednog od Bikelovih prethodnih radova, koji nedvosmisleno kaže: „Pruge na marsovskim padinama su suve“.

Skala fenomena je zapanjujuća: Postoji više od dva miliona tragova

Jedan od najupečatljivijih podataka iz studije jeste procena da na Marsu postoji više od dva miliona ovakvih tamnih pruga. Ovaj ogroman broj sugeriše da proces koji ih stvara nije izolovan ili redak, već veoma čest i rasprostranjen širom planete.

Ovaj podatak menja našu percepciju Marsa – umesto statične, nepromenljive planete, vidimo dinamičan svet gde se površina neprestano menja kroz milione malih, suptilnih događaja. Svaka pruga je dokaz da je Mars geološki aktivniji nego što smo ranije mislili, čak i ako tu aktivnost pokreće samo vetar.

Gledali smo u pogrešno vreme

Ako su ove lavine prašine tako česte, zašto ih naučnici retko vide dok se dešavaju? Odgovor leži u tajmingu. Prema studiji, najintenzivniji vetrovi koji pokreću lavine prašine dešavaju se oko izlaska i zalaska sunca.

Problem je u tome što većina orbitera koji kruže oko Marsa nije u mogućnosti da snima slike u ovim uslovima slabijeg osvetljenja. To znači da smo sistematski propuštali ključni trenutak akcije. Dodatno, s obzirom na to da tragovi vremenom blede tokom nekoliko godina ili decenija, jedino što obično vidimo jeste njihov postepeni nestanak, a ne dramatični nastanak.

Zaključak: Jedna misterija manje, mnogo ih još čeka

Izgleda da je misterija tamnih pruga na Marsu rešena. One nisu dokaz tekuće vode, već tragovi suvih lavina prašine koje pokreću sezonski vetrovi. Iako ovo otkriće umanjuje nade za pronalaženje tečne vode na ovim specifičnim lokacijama, potraga za životom na Marsu se nastavlja. Nasin rover Perseverance je na drugim mestima naišao na potencijalne znakove prošlog života, podsećajući nas da Crvena planeta krije još mnogo tajni. Ovo nas navodi na pitanje: Koliko još velikih planetarnih misterija čeka na svoje jednostavno, svakodnevno objašnjenje?

Izvor