Tja, mogu, ali to disanje bi vrlo kratko trajalo. A agonija bi počela odmah.

Šta je čoveku na Marsu neophodno za život? Ono što je naj-najosnovnije jeste: voda, hrana i kiseonik.  I još stotine drugog, recimo sklonište od opasnog zračenja itd. ali ovo nabrojano je baš osnovno. Na Zemlji kiseonik proizvode biljke i neke bakterije u dovoljnoj količini za naš život mada taj gas nije jedini u atmosferi koju udišemo. Ima ga oko 21%, a najviše je azota: 78%. Azot ima svoju funkciju, ali nam za disanje nije potreban i mi ga se oslobađamo sa svakim izdisajem. 

Marsova atmosfera je daleko skromnija od naše, zemaljske: čak 100 puta i sastavljena je uglavnom od ugljen-dioksida. Čak 96% Marsove atmosfere čini ovaj gas. Kiseonika u atmosferi Marsa gotovo da i nema. Ovo je struktura Marsove atmosfere:

• 95.97% ugljen dioksid
• 1.93% argon
• 1.89% azot
• 0.146% kiseonik
• 0.0557% ugljen monoksid
• 0.0210% vodena para

Ako vas interesuje zašto Mars ima tako retku atmosferu – pa to je uglavnom zato što je duplo manji od naše planete pa je i njegova gravitacija slaba i time nedovoljno jaka da zadrži čestice gasova – koje se eonima rasipaju u međuplanetarni prostor.

Dobro da se vratimo na disanje na Marsu: ako biste se najednom našli negde na Marsu bez skafandera, već sa prvim udahom počeli biste da se gušiti jer je ugljen dioksid otrovan za naš organizam. Sem toga, čak da kiseonika procentualno ima dovoljno u toj atmosferi, naša zemaljska pluća ne bi bila u stanju iz tako retke atmosfere da udahnu dovoljno vazduha potrebnog za život organizma i sve bi se okončalo za svega jedan minut, najviše dva.