Solarne energetske čestice (SEP) su jedan od glavnih izazova budućih svemirskih letova. Dok uobičajene čestice solarnog vetra, elektroni, protoni i joni helijuma putuju nekoliko dana, oblaci ovih malih, veoma brzih solarnih projektila, put od 150 miliona km do Zemlje prevale za manje od sat vremena. One mogu da sprže osetljivu elektroniku svemirskih letilica i predstavljaju ozbiljan rizik za astronaute. Sunce ih izbacuje u svim pravcima pa se teško detektuju i predviđaju.

animacija

Sunčeva baklja iz aktivnog regiona AR 11944 od 7. januara 2014. godine je viđena na nekoliko različitih talasnih dužina svetlosti iz NASA-ine opservatorije Solar Dynamics Observatory. S desna na levo, slike u veštačkim bojama prikazuju plazmu na približno 600 000⁰C, 2 500 000⁰C i 7 100 000⁰C. Izvor: NASA / SDO

Naučnici su SEP podelili na dve vrste: impulsivne i postepene. Impulsivni SEP događaji se javljaju nakon sunčevih bljeskova, nastalim u naglim magnetnim erupcijama. Postepeni SEP traju duže, ponekad i danima. Dolaze u velikim rojevima iz pozadine izbačenih koronalnih masa (CME) koje se kroz svemir kreću poput plimnog talasa i veći su rizik za astronaute i satelite. SEP se ponašaju kao surferi koji hvataju te talase i veoma velikom brzinom se kreću duž njih.

Animacija

Pogled izbliza na jednu od baklji iz AR 11944 emitovanu 7. januara 2014. Ova baklja može biti način na koji su SEP-ovi koje je otkrio Wind pušteni sa Sunca. Izvor: NASA / SDO.

Svemirska letilica Wind, iz Lagranžove tačke L1, koja se nalazi na oko 1,5 miliona km daleko od Zemlje je uhvatila tri jaka izbačaja SEP-a, 4. 6. i 8. januara 2014. Podaci su pokazali specifičan „otisak prsta“  i drugačiji miks čestica od običnog solarnog vetra. Određena količine jona ugljenika, sumpora i fosfora je ukazala da se formiraju u drugačijem sloju Sunca. Solarna svemirska opservatorija Hinode je posmatrala aktivni region sa jakim magnetnim poljem i velikom pegom, AR 11944 koji je početkom januara proizveo nekoliko velikih baklji, izbačaje koronalne mase i SEP oblake što se slagalo s podacima Wind opservatorije.

Solarni vetar može lakše da pobegne duž otvorenih linija magnetnog polja koje su jednim krajem na Suncu a drugim u svemiru.

Animacija

Zatvoreno magnetno polje oba kraja petlje svojih linija vraća prema Suncu dok linije otvorenog polja sežu u svemir. Izvor: NASA-in Goddard Space Flight Center / Lisa Poje / Genna Duberstein

Očekivalo se da će SEP-ovi biti otkriveni tamo gde je magnetno polje otvoreno i gde materijal duž tih linija može da pobegne ali pokazalo se da se oni javljaju u regionima gde je magnetno polje zatvoreno. SEP-ovi su se nekako oslobodili zatvorenih magnetnih petlji koje zarobljavaju materijal blizu vrha hromosfere, jedan sloj niže od mesta na kome izbijaju solarne baklje i gde se javljaju izbačaji koronalne mase.

Novo pitanje je kako SEP-ovi beže od Sunca? Od budućih kombinovanih posmatranja više svemirskih opservatorija očekuje se odgovor koji do sada nije dobijen. Dobiće se bolja i šira slika svemirskog vremena što će omogućiti i predviđanje ovih događaja koje je zbog zaštite svemirske tehnologije veoma značajno.

Izvor: NASA

SVE JE FIZIKA Miša Bracić