Velika crvena pega na Jupiteru u poređenju sa Zemljom
|
Desi se ponekad da novo otkriće samo pokvari lepu priču. Godinama ste mogli noću na poljani sa teleskopom poletarcima i drugim neukim sagovornicima da pokazujete Jupiter i u pravom trenutku, onda kada njihova pažnja već počne da popušta, da otkrijete jako čudnu činjenicu: Jupiter ima crvenu pegu, a to je žestoka oluja koja već četiri veka neprestano divlja. Četiri veka! Najmanje, jer Đovani Kasini ju je zapazio 1665. a ko zna od kada ona zapravo duva. I toliko je velika da u nju može da stane čitava naša planeta i da još ostane dosta prostora. Zatim publiku totalno sludite kada im kažete da crvena pega miriše na beli luk. Kako on to zna, upita se svaki slušalac… |
U zadnje vreme ozbiljno se sumnja da je pega toliko stara. Odavno postoje neke nedoumice, ali sada se nalaze i neki dokazi koji osporavaju ovo gore pomenuto. Niko ne sumnja da je Kasini, veliki astronom 17. veka crvenu pegu video, samo nakon 1713. godine ona se više ne pominje u izveštajima i prošlo je čitavih 118 godina sve do 1831. kada su astronomi ponovo počeli da beleže jasnu ovalnu strukturu na planeti i to na istoj geografskoj širini na kojoj je pegu uočio Kasini.
Od tada 190 godina crvena pega se prati i to je sigurno, samo postojalo je uvek pitanje da li je to zaista ista pega koju je video i Kasni, a o kojoj se više od jednog veka nisu primali izveštaji.
Ali kako saznati odgovor? Formiran je tim istraživača Univerziteta u Baskiji, Španija koji je prvo sakupio podatke sa posmatranja pege u poslednjih nekoliko decenija na osnovu kojih je nastojao da sastavi scenario formiranja pege. Tim je krenuo od tri različite metode formiranja pege:
- Pege je mogla da nastane kao proizvod džinovske supeoluje
- Da nastane kombinacijom i spajanjem nekoliko manjih vrtloga
- Ili da je nastala kao posledica brzih strujanja materijala u pojasevima koji jure u suprotnim smerovima.
Simulacije su pokazale da je ovaj treći metod najuverljiviji. Zatim se analizirala veličina pege koja je 1879. u najširem delu imala 39.000 kilometara. Sada je ta širina više nego prepolovljena i iznosi 14.000 km.
Velika crvena pega na Jupiteru, levo. Desno je crtež Đovani Kasinija.
Poređenjem veličine pege tokom decenija istraživači su došli do zaključka da je crvena pega nastala u 19. veku i to nakon što je nestala takva crvena pega koju je otkrio i posmatrao Kasini.
Pega nestaje
Sasvim je moguće da će ovaj posmatrački dragulj najveće planete sasvim iščeznuti već sledeće decenije i budući astronomi i uopšte planetarni posmatrači samo će čitati da je nekada pre 10 i više godina na Jupiteru divljala snažna oluja.
S druge strane, nova istraživanja govore da će se opet pojaviti neka druga moćna oluja na Jupiteru, pa će, ako tako bude i u narednom periodu Jupiter zadržati svoje čari.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
