12. oktobar. 2009.

udar_u_Jupiter

Deep Impact. Kada je pogodila Jupiter, kometa Shoemaker-Levy 9 je napravila 6.000 km širok crveni ožiljak. Kometa je verovatno isparila još u atmosferi planeti.

 

Uprkos jakoj reputaciji „gasovitog džina", Jupiterovi krvavo crveni oblaci kriju gusto, kameno jezgro mase možda 20 puta veće od Zemljine[1]. To jezgro bi zaustavilo bilo koju hipotetičku raketu koja bi pokušala da proleti kroz središte planete, ali bi čak i prolazak kroz oblake bio nemoguć.

Znanja o Jupiterovoj unutrašnjosti su vrlo oskudna, i uglavnom dolaze od atmosferskog modula Nasine sonde „Galileo", koja je jula 1995. uletela 150 km duboko u jovijansku atmosferu odakle je slala podatke sve dok nije isparila 58 minuta kasnije[2]. Ali ovde govorimo ostvarima koje znamo: prvo, svaki svemirski brod bi trebalo da se probije kroz pojaseve zračenja koji ometaju rad istrumenata, i koji se protežu 540.000 km od površine planete. Zatim bi bili suočeni sa vetrovima od 360 km/h koji jure vrhovima trubulentne vodonične atmosfere planete i, ako bi preživeli to, orkanima koji već na dubuni od 45 km jure brzinom i do 650 km/h. Prvih 150 km temperatura iznosi 152° C, a naučnici veruju da u blizini jezgra iznosi i do 50.000° C. Samo da podsetim: atmosfera je bila ta koja je razorila 2 km veliku Shoemaker-Levy 9 kometu kada je 1994. udarila u Jupiter.


Udar komete Shoemaker-Levy 9 u Jupiter

Nekih 15.000 km dublje, stešnjen između atmosfere i vrelog, kamenog jezgra, nalazi se najverovatnije tečni metalni vodonik. Taj visokoprovodljivi fluid postoji jedino pod pritiskom koji može da stvore planete poput Jupitera, Saturna, Urana ili Neptuna, a koji iznosi oko 200 Gpa[3]. Pritisak u samom središtu planete je verovatno između 3.000 i 4.500 GPa. Čak ni najmaštovitiji ljubitelj kosmičkih letova ne verujem da može da zamisli svemirsku letilicu kadru da izdrži sve ove uslove.



[1] Negde kažu i 45, ili 3-15% ukupne mase Jupitera.

[2] Tom prilikom, brzina modula je sa preko 172.000 km/h za samo 2 minuta pala na subsoničnu brzinu.

[3] 1 gigapaskal = 109 paskala, ili 9.869 atmosfeta, ili 1 000 000 000 N/m2.

 

O Jupiteru

Jupiter - detaljan prikaz

JUPITER

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Siniša said More
    Ima istine, u izloženom. Čak i... 1 dan ranije
  • Miki said More
    Ima dokaza mnogo. Imate najamanje dva... 4 dana ranije
  • Brankica_06_PINK said More
    ja :( .. na mobilnom, nisam, ja, već... 4 dana ranije
  • Brankica_06_PINK said More
    :( :( Dobar dan a.m., 
    ja nisam... 4 dana ranije
  • boban05 said More
    Hvala AM, sve naj u 2025oj 6 dana ranije

Foto...