Nešto se dešava sa Jupiterovom crvenom pegom. U zadnjih nekoliko dana ona je promenila svoju veličinu i boju.
Stavite kursor na fotografiju da vidite promene na pegi od 24. do 27. maja 2019. (Image credits: Anthony Wesley, AN animation: Ade Ashford.)
|
Iz članka JUNO: Velika crvena pega Najjači zemaljski vetrovi su blagi povetarci u odnosu na jarosnu silinu ove Jupiterove oluje. Privi zapisi o posmatranju Velike crvene pege (VCP) potiču od Đovani Kasinija koji ju je posmatrao 1665. godine. Godinu dana ranije i Robert Huk opisuje veliku pegu, ali danas nije sasvim jasno da li je ta pega ista ona koju je posmatrao Kasini i da li se uopšte osmatranja oba ova naučnika mogu povezati sa pegom koju vidimo danas na Jupiteru. Sigurno jeste da se pega pomno izučava nakon 1830. godine. Ukoliko je Kasinijeva pega ova ista koju danas vidimo onda je ona stara preko tri veka. Pega rotira obrnuto od kretanja kazaljke na satu, i jedan svoj ciklus okretanja završi za oko šest dana. Ona je ovalnog oblika i njena kraća osa iznosi od 12 000 km do 14 000 km. Veća osa ide od 24000 do čak 40 000 km. Drugim rečima, dimenzije, odnosno veličina pege je promenljiva. Uopšte čini se da se pega smanjuje i danas je upola manja nego pre jedan vek. Tokom vremena manja boju te povremen postaje upadljivo svetlija nago inače. |
Ostali slojevi oblaka povremeno prekrivaju pegu, te izazivaju promenu njene boje.
Ne zna se zašto je pega crvena, ali postoje teorije o tome. Po jednoj do ove boje dolazi usled uticaja sunčevog ultraljubičastog zračenja na hemijske elemente u Jupiterovoj spoljnoj atmosferi.
Povremeno se desi da pega bledi i da se smanjuje. Ali odmah zatim ona kao da oživi i počne da raste. Zašto pega toliko dugo postoji? Jupiter nema kopno ili neku drugu čvrstu površinu koja bi dovela do gubitka energije zbog trenja, te nema šta da sputava oblake gasova da se kreću.
Sada je dobro vreme za posmatranje Jupitera. On je u opoziciji, što znači da je nasuprot Suncu (Jupiter – Zemlja – Sunce) te nam je blizu i na noćnom nebu. Pokušajte da uočite njegovu crvenu pegu. Narednih dana je pratite, možda ćete uočiti neke nagle promene. Ako ništa drugo, uživaćete u prikazu Jupitera i njegova četiri velika satelita. Imajte na umu da pega i njegovi sateliti stalno menjaju svoje pozicije.
'Junona' istražila Jupiterovu Veliku crvenu pegu do dubine od 200 milja!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
