Kosmička sonda 'Junona' je lansirana ka Jupiteru 2011. Posle pet godina putovanja u orbitu je stigla u leto 2016, i početkom ove godine započela slanje zapanjujućih slika i naučnih podataka. Jedan od primarnih zadataka 'Junone' je proučavanje Crvene pege, džinovskog ciklona koji već vekovima besni li besni oblacima Jupitera. Najnoviji podaci sadrže najpreciznija merenja ovog monstruma do sada.
'Junona' je već 6,5 godina u misiji. Ima najveće solarne panele ikad montirane na jednu planetnu sondu. Služe i za stvaranje struje (430 W) i za stabilizaciju letilice. Sonda je teška 3.625 kg.
Već dugo se naučnici pitaju kolika li je dubina Velike crvene pege, ali sada zahvaljujući 'Junoni' to znamo. Podaci koji su stigli na sondu pokazuju da se koreni vrtloga protežu na preko 350 km u planetnu atmosferu. Radi poređenja, Zemlja ima samo 100 km atmosfere pre nego što uđemo u kosmos.
Istraživanje unutrašnjosti pege započeto je još prilikom prvog proletanja iznad nje u julu 2017. Mikrotalasni radiometar MWR je vršio skeniranja ispod vidljivog sloja, otkrivši da oblaci postaju sve hladniji kako se penju ka površini. Veće temperature su povezane sa većom brzinom vetrova, čime se objašnjava velika brzina rotacije vrtloga vidljivog u gornjim slojevima oblaka.
Šema Jupiterove Velike pege napravljena na osnovu podataka sa mikrotalasnog radiometra sa 'Junone'. Svaki od 6 kanala instrumenta je osetljiv na mikrotalase sa različitih dubina oblaka. (Full image and caption)
Animacija napravljena na osnovu niza slika koje je napravila sonda. (Full image and caption)
Instrument MWR ima 6 antena montiranih na dve stranice sonde. Mogu da mere elektromagnetne talase u mikrotalasnom rasponu od 600 MHz do 22 GHz, jedinim koje mogu da probiju debelu Jupiterovu atmosferu.
Zračenje oko gasovitog džina već je promenilo 'Junonine' planove. Posle greške na raketnom motoru, NASA je odlučila da ne snižava orbitu sonde kao što je originalno bilo planirano. To bi je izložilo većem zračenju, što bi svakako dodatno pogoršalo probleme. Zato je 'Junona' umesto na idealnoj 14-dnevnoj ostala na bezbednoj 53,4-dnevnoj orbiti[1] oko Jupitera. To je značilo da će sonda sada imati više vremena da kompletira svako posmatranje, a neće biti izložena prevelikom zračenju. To je ispalo dobro jer je letilica detektovala dve nove talasne dužine zračenja o kojima NASA ništa nije znala u vreme kada je konstruisala 'Junonu'. Ti novi regioni se nalaze iznad ekvatora i na srednjim geografskim širinama. Oba sadrže jone vodonika, kiseonika i sumpora koji se kreću skoro brzinom svetlosti. Ti atomi verovatno potiču sa meseca Ia i Evrope.
Pega je 50 ili 100 puta dublja od najdubljih okeana na Zemlji,' kaže Andy Ingersoll, profesor sa Caltecha.
Oko Jupitera su otkrivene nove zone radijacije, locirane odmah iznad atmosfere u blizini ekvatora. Takođe su otkriveni regioni teških i brzih jona na višim širinama.
Pouzdani zapisi o Velikoj pegi potiču još s početka XIX veka, no astronomi iz XVII veka imaju pisane dokaze o njenom postojanju. Ovako ili onako, ona je stara i polako se smanjuje. Velika pega danas ima preko 16.000 km u prečniku, što je samo trećina one iz 70-ih godina. Sasvim je moguće da će ova svima znana tvorevina nastaviti da se smanjuje i da će kompletno nestati u sledećih par decenija. Sonda je ponovo proletela iznag Velike crvene pege sinoć, 16. decembra 2017.
[1] Pošto su pare za misiju obezbeđene samo do leta sledeće godine, sonda će da napravi ukupno samo 12 naučnih orbita.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
