Svakog dana u svetu umre oko 200 000 ljudi. Ako ne računamo nama bliske osobe smrtne slučajeve ne primećujemo i prema njima smo ravnodušni. Ipak ponekad nas neke smrti ljudi koje ne poznajemo uznemire i rastuže. To je slučaj bio i sa posadom male podmornice Titan. U njoj se nalazilo pet putnika, a plan je bio da se podmornica spusti na oko 4000 metara dubine u severnom području Atlantskog okeana i tamo na dnu poseti davno potonuli Titanik. 

Ali ubrzo po zaranjanju sa podmornicom je kontakt iznenada bio prekinut pa je organizovana potraga za podmornicom, a čitav svet je sa zebnjom mislio o pet putnika, među kojima se nalazio i jedan dečak.

Da li je podmornica zapela negde na dnu okeana bez mogućnosti da se podigne na površinu, da li se izgubila usled nekog kvara? Koliko je u njoj preostalo kiseonika i da li će se njeni putnici lagano ugušiti i otrovati ugljen dioksidom u četvrtak oko podne do kada zalihe kiseonika budu trajale? 

Posle višednevne potraga podmornica je pronađena, a slutnje da je posada izgubila živote su potvrđene. Podmornica je popustila i implodirala. Ako ima neke utehe posada nije ni bila svesna tragedije niti da joj se približava. Samo je u jednom momentu prestala da živi.