Nije lako utvrditi koja od nama poznatih zvezda je najveću. Podaci su nepouzdani, a sa razvojem znanja, tehnologije i instrumenata oni se i menjaju. Po novijim istraživanjima ispada da su neke zvezde duplo masivnije od onoga što se mislilo da je uopšte moguće. Sem toga postoji i terminološki problem: da li mislimo na zvezdu sa najvećim prečnikom ili na zvezdu sa najvećom masom. Zbog svega toga ćete u člancima pisanim u različito vreme naći i različite kandidate za naj-zvezdu. 

Sunce prema zvezdi UY Scuti (a u prečnik Sunca može da stane 105 Zemlji)

Zvezda UY Scuti je izgleda najveća jer je njen radijus čak 1700 puta veći od radijusa Sunca. Ali istovremeno ta zvezda ima samo 7 do 10 puta veću masu od mase Sunca. Znači, s obzirom na prečnik to je najveća zvezda koju znamo, ali s obzirom na masu – nije. 

Ako merimo po masi, najveća je, odnosno bolje rečeno, najmasivnija je zvezda R136a1 koja ima 250 solarnih masa. ALI!!! Novije studije bacaju sumnju na taj podatak jer navode da ta zvezda ima masu koja je veća od Sunčeve mase negde između  170 i 230 puta. To je svakako zadivljujuća masa neka zvezde, ali ako je taj podatak tačan izlazi da R136a1 ipak nije najmasivnija jer ima i masivnijih, a jedna od tih je moćna zvezda Vesterhout 49-2 sa masom od 250 masa Sunca. Problem je što ni taj podatak nije pouzdan, jer merenja drugim metodama na osnovu sjaja govori masi od 90 do 240 masa Sunca. Sem toga postoji mogućnost da je ta zvezda zapravo binarna, tj. dvojna pa bi onda i masa svakog pojedinačnog elementa bila manja.

I zvezda BAT99-98 je kandidat za najmasivniju zvezdu. Procenjuje se da ona ima oko 226 solarnih masa a najverovatnije će svoj život okončati u katastrofalnoj eksploziji kao supernova, hiperonova ili slično i moguće je da će od nje na kraju ostati neutronska zvezda ili čak možda crna rupa. 

No da se vratimo zvezdi UY Scuti pošto je ona ipak najozbiljniji kandidat za zvezdu najvećeg prečnika. Ona je udaljena od nas oko 9500 svetlosnih godina. Njen poluprečnik je, kako smo naveli, oko 1700 puta veći od radijusa Sunca što iznosi oko osam astronomskih jedinica (AJ). Astronomska jedinica je prosečno rastojanje Zemlje od Sunca a ono iznosi 150 milion kilometara. Da je na mestu Sunca ivice ove zvezde bi se nalazile daleko  iza Jupitera. Postoji i ovakvo poređenje koje možda može da slikovitije predstavi veličinu te zvezde. U Sunca bi moglo da stane više od milion Zemlji, a u UY Scuti bi moglo da stane pet milijardi Sunca!

Sunce vs Stephenson 2-18

Stephenson 2 DFK 1 je još jedan kandidat za najveću zvezdu što se njenog gabarita tiče. Njen radijus je 2150 puta veći od radijusa Sunca, a to znači da bi ova zvezda, da je na mestu našeg Sunca zauzela prostor sve do Saturna. To je crveni supegigant u sazvežđu Scutum  a daleko je oko 19.000 svetlosnih godina od nas. Ali, to rastojanje nije pouzdano utvrđeno i može biti da je čak 50% manje, što bi, ako je to tačno, dramatično smanjilo i procenu njenog prečnika.

Tu je i zvezda NML Cygni, udaljena 5300 svetlosnih godina i poluprečnika između 1183 i 2770 prečnika Sunca. Ali to su samo grube procene s obzirom da se ona nalazi duboko u maglini i prilično je zaklonjena prašinom. Prema tome, njene dimenzije su sumnjive. 

Tu je i VOH G64 u Velikom Magelanovom oblaku i daleko je 160.000 svetlosnih godina od nas. Njen radijus se procenjuje na oko 1540 poluprečnika Sunca i ako su maksimalne procene veličine prethodnih zvezda pogrešne ova bi mogla biti najveća poznata zvezda. 

Što se mase zvezda tiče pomenuta zvezda Vesterhout 49-2 je možda najmasivnija – ako su tačne procene da je njena masa 250 puta veća od mase Sunca. Ali to nije pouzdan podatak. Ona je daleko 36.200 svetlosnih godina od nas i četiri miliona puta je svetlije od Sunca. Naravno, sve ovo stoji ukoliko ta zvezda nije dvojna. 

BAT99-98 je udaljena 165.000 svetlosnih godina i nalazi se u Velikom Magelanovom oblaku. Moguće je da ima masu 226 Sunca i pet miliona puta je svetlije. 

Tu je i R136a1 zvezda, takođe u Velikom Magelanovom oblaku, a njena masa je između 170 i 230 puta veća od mase Sunca. Itd.