Dojadili su ti moji textovi iz istorije? Hoćeš taze vest? Evo samo za tebe. Pošto je ovaj dan pred istekom, pa dok Saša ovo okači, vest neće biti baš u real timeu ali nije bitno... bićeš u toku koliko je to kod nas moguće.
NASA servisira najveći program istraživanja planeta, na ogromnoj udaljenosti od ostalih kosmičkih agencija. Zapravo, mogli bismo gotovo reći da ako je NASA poslednjih decenija u nečemu briljirala, to je upravo na tom polju, gde je uspela da nas natera da živimo pravo zlatno doba u proučavanju Sunčevog sistema. Šta nas čeka u narednim godinama? Pa, jedna reč koja dobro sumira situaciju jeste kontinuitet. Tokom sledećih pet godina Nasin planetni naučni odeljak imaće prosečni godišnji budžet od $2,8 milijardi, što ga čini naučnim odeljkom sa daleko najvećim budžetom u Nasi[1] (seti se da i drugi naučni programi, poput astrofizike ili misija za osmatranje Zemlje, imaju svoje odeljke unutar agencije; osim toga, program misija sa posadom je onaj koji je do sada svake godine dobijao najveći udeo u budžetu). Uprkos svemu, postoje tačke koje treba poboljšati i druge koje su zabrinjavajuće.
ŠTA ČITA DRAŠKO DRAGOVIĆ?
(Pisac knjiga i članaka iz oblasti nauke, tehnologije...)
Svakih 26 meseci Mars se tako postavi da se posmatran sa Zemlje nalazi tačno nasuprot Suncu. Takav položaj se zove opozicija (tj. opozicija Marsa prema Suncu) i to je odličan položaj za posmatranje nebeskih tela. Kada je u opoziciji telo izlazi na noćnom nebu uveče, a zalazi ujutro, tj. preko cele noći je sa nama. Kada je u takvom položaju onda nam je i vrlo blizu. Sem toga u opoziciji dati objekat se penje visoko na nebu pa ga posmatramo kroz tanje slojeve atmosfere.
DEO MESECA U SSSR-U:
pola veka od 'Луне 16'
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Mala loptasta kapsula visila je s padobrana na nebu kazahstanske stepe. Gledajući je, bilo je gotovo nemoguće zamisliti da je pre samo nekoliko minuta proletela kroz gornje slojeve Zemljine atmosfere ogromnom brzinom od 11 km/s. Zahvaljujući svojoj putanji, kapsula se brzo zaustavila, podvrgnuvši se brutalnom usporavanju od preko 300 g od kojeg bi svako ljudsko biće bilo pretvoreno u gulaš. Ali unutra nisu bili kosmonauti. Njihovo mesto je zauzimao 101 gram prašine i peska koji su poticali ni manje ni više nego sa Meseca. Bio je 24. septembar 1970. kada je u 08:26 po lokalnom kapsula sa svojim vanzemaljskim teretom dotakne tlo, oko 80 kilometara jugoistočno od grada Džezkazgana u Kazahstanu.
