Utrka do Crvenoga planeta je započela! No dolazak na Mars najveći je izazov s kojim smo se dosad suočili. Dok je, primjerice, misija Apolla XI na Mjesec trajala osam dana, za odlazak na Mars i povratak potrebne su tri godine. Nacionalne svemirske agencije, znanstvenici i privatne tvrtke natječu se u traženju načina za ostvarivanje te pustolovine i ulažu basnoslovne svote da ostvare taj cilj.
Glavna razlika između kvantnih i klasičinih računara je u tome što klasični koriste klasičinu logiku da bi nešto izračunali, odnosno informacije vide kao bitove, a kvantni teže da iskoriste efekte kvantne fizike da bi izračunali određen skup problema“, kaže dr Dušan Vudragović iz Instituta za fiziku u Beogradu u petnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serija „Vrt fizike“.
Prva primena kvantnih računara je prema rečima dr Vudragovića u izučavanju kvantnih sistema. „Međutim, ako stavimo na papir svu tu snagu kvantnog računara, odnosno količinu informacija koje možemo da skladištimo, dolazimo do zaključka da bi on mogao da dovede do nove industrijske revolucije“, dodaje dr Vudragović
Letos su u kratkom rasponu ispaljene tri kosmičke misije na Mars: američka, kineska i emiratska. Iako sam u poslednje vreme više svojih e-knjiga i priča posvetio Marsu i njegovim roverima (recimo ovo, ovo, ovo, ovo, ovo itd.), od Nasine misije, poznate kao 'Mars 2020', očekuje se jako mnogo, pa zaslužuje posebnu pažnju. Njen glavni protagonista je jednotonski terenac iz milošte u Nasi nazvan 'Perseverance'. Šta još reći o ovoj misiji vrednoj $3 milijarde a ne pokvariti opšti utisak? Pošto se i moje ime nalazi na roveru, osećam se kao da je to i moj projekat pa zato da kažem još ponešto...
Autonomne bespilotne letjelice HISTRION 108 i HISTRION 110 lansirane su visoko u stratosferu pomoću posebnog balona punjenog helijem 12. oktobra 2020 u 16:03h (UT+2) sa Svemirske luke Herman Potočnik Pula.
Nemački astrofizičar Rajnhard Gencel (Reinhard Genzel), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, u intervjuu za Špigel-internešnel(SPIEGEL International) govori o tome kako je otkrio crnu rupu u centru Mlečnog puta..
Jupiter je najveća i najmasivnija planeta Sunčevog sistema. Po masi Jupiter duplo nadmašuje sve ostale planete – zajedno. Po svom sastavu sličan je Suncu. Da li on može postati zvezda?
Snimano je SW teleskopom Njutn 150/750 mm sa dva 2,5x barlow sočiva i ASI 120 MC kamera
