Beše to davno, pre više od jedne decenije, kada sam pročitao da se Indusi spremaju da pošalju misiju na Mars! Moš' misliti! U to vreme mi se čak i Kina činila smešnom a kamoli siromašna mnogoljudna Indija, gde skoro 70% stanovništva živi sa manje od 200 dinara dnevno. I to na Mars! Doduše, 2008. uspeli su da iz prve pošalju mali i jeftini orbiter 'Chandrayaan-1' oko Meseca, koji je, gle čuda, još uvek tamo! Ali na Mars, koji je 1000 puta dalji? Kako, s čim, s kojim znanjem, s kojim parama? Daj da danas razrešimo tu misteriju....
Tisućljećima smo promatrali nebo noću i pitali se što se ondje skriva. No teleskopi nas nisu mogli daleko odvesti. Svemirska je svjetlost daleko putovala da bi stigla do nas. No na putu joj se ispriječila naša atmosfera koja zamućuje zadnjih kilometar i pol. Astronomi su napokon ostvarili svoj najveći san - dohvatiti pradavnu svjetlost univerzuma uz pomoć flote teleskopa postavljenih u svemiru.
Pre deset godina mnogi su se plašili golobalizacije i namrštena lica vikali su protiv nje. I deset godina pre tih deset godina bilo je mnogo onih koji su vikali protiv globalizacije. I zapravo oduvek su se neki opirali svemu što je zajedničko i globalno. Da li ste i vi protiv globalizacije? Vrlo je verovatno da jeste iako svi, pa i vi, uživate njene blagodeti. Danas svako ima mobilni telefon, nosi farmerice, patike, trenerke. Sve je više onih koji račune plaćaju karticom i koji se pretplaćuju na HBO i Netflix i koji rado kupuju strane sireve, strana vina, stranu hranu, obuću, odeću…
Pročitajte donji tekst i razmislite, da li se protiv golobalizacije.
„Danas smatramo da je Ajnštajnova najveća greška što nije prihvatio kvantnu mehaniku. Međutim, on nije tako mislio“, kaže u prvoj epizodi druge sezone naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ dr Duško Latas sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Mesec je jedini prirodni satelit Zemlje i peti je najveći od svih satelita u Sunčveom sistemu. Mesec je sa Zemljom gotovo od samog njenog početka i svojim prisustvom znatno je uticao na njenu sudbinu i na čitav život na planeti.
Zamislite da Sunce najednom odluta, da ode od nas, šta bi se desilo? Koliko vremena bi trebalo da prođe pre pojave masovne panike? Koliko vremena bi prošlo pre totalnog zamrzavanja? Koliko dugo bi se za Zemlje video Jupiter? A Saturn?
O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike (prof. dr Dragan Gajić)
Specijalni gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu bio je prof. dr Dragan Gajić. Predavanje je održano 20. maja 2021. godine na Zoom platformi. Departman za matematiku Prirodno-matematičkog fakulteta i ove godine obeležio je Maj mesec matematike u Nišu nizom naučno-popularnih predavanja.
Odavno se neko sjetio, zašto bi se mučili sa zakopavanjem nuklearnog otpada na dnu okeana, u starim rudnicima i sličnim egzotičnim mjestima, kad bi jednostavno mogli da ga natovarimo na raketu i pošaljemo pravo na Sunce? Problem predstavlja orbitalna mehanika.
