The history of the Hubble Space Telescope and a mistake that could have ruined everything!
Svemirski teleskop Habl orbitira Zemlju i posmatra duboki svemir, ali i objekte Sunčevog sistema i to više od trideset godina. Njegovu izgradnju kao i prve godine rada pratile su veliki problemi i više puta je bio na ivici prestanka rada. Ipak ovaj teleskop je prebrodio sve probleme i višestruko doprineo razvoju astronomije i spoznaji svemira, ali i popularizaciji astronomskih nauka.
Svi znamo da zahvaljujući satelitskim globalnim sistemima za pozicioniranje više nije moguće izgubiti se na Zemljinoj površini. Trenutno postoji nekoliko sistema koji rade ili su u izradi, poput američkog GPS-a, evropskog 'Galilea', ruskog ГЛОНАСС-a ili kineskog Beidou-a. Ali kako odrediti položaj ako se nalazimo na površini drugog tela u Sunčevom sistemu? U tom slučaju stvari se komplikuju i moramo se poslužiti kombinacijom tehnika. Na primer, komunikacioni link ili fotografije površine često se koriste za određivanje našeg položaja u odnosu na određene geografske karakteristike. Međutim, ove su tehnike prilično netačne i očito bi bilo idealno imati lokalni 'GPS sistem'.
Moja avantura je počela u petak oko podne. Zapravo 40 dana ranije kada sam se doktorki požalio na povremeni bol u grudima. Ona me je poslala kod kardiološkinje koja me je stavila na test opterećenja, a to je bilo u petak oko podne. Kada je videla rezultat testa doktorka je zavrtela glavom i pozvala kola hitne pomoći.
U istoriji, samo 4 sonde su uspele da pošalju slike sa Venerine površine. Svako ko nešto zna o toj planeti zna da to nije bilo lako obzirom na vrućinu i pritisak koji su vrlo brzo uništavali svaki lender.
Kako piše Cosmos astronomi širom sveta smatraju da smo naučili sve što o univerzumu treba da znamo. Ovo je objavljeno na Globalnom virtuelnom udruženju astronoma, astrologa i astrofizičara što je astronomska zajednica toplo pozdravila.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
22. marta 2021. u 06:07 UTC, kompanija 'GK Lansirne usluge'lansirala je raketu 'Sajuz-2.1a' / 'Fregat's rampe PU-6 kosmodroma Bajkonur. Misija se našla na prvim stranama iz dva razloga: prvo, jer je to bila rideshare misija sa ni više ni manje ni više nego 38 satelita i, drugo, zbog neobične boje koju je bacač ovom prilikom imao. Što se tiče prve tačke, glavni teret misije bio je južnokorejski satelit 'CAS500-1' za promatranje Zemlje. Reč je o satelitu od 500 kg koji je razvila KARI, južnokorejska svemirska agencija, sposoban za maksimalnu rezoluciju od 0,5 metra, smešten u heliosinhronu orbitu visine 500 km i nagiba od 97,4°. Potom je gornji stepen 'Fregat' manevrisao da bi postavio četiri japanska 'GRUS' satelita za promatranje Zemlje, teška po 80 kg, u orbitu od 590 km i 97,7º. Konačno, još jedan 'Fregatov' manevar je omogućio da se preostala 33 satelita postave u orbitu od 550 km sa nagibom od 97,6°.
Čitaoci AM su vrlo brzo primetili kvalitet Youtube kanala Gravitacioni manevar. Zavidnu upornost ovog kanala u obradi materijala prati visok kvalitet svake priče sa velikim brojem zanimljivih i važnih činjenica od kojih neke nisu šire poznate ili su vremenom zagubljene i zaboravljene.
Posle jednodnevnog odlaganja Staršip prototipa broj SN11 poleteo je danas u 14h po našem vremenu. Gusta magla je onemogućila praćenje leta sa zemlje tako da je let mogao da se prati samo pomoću kamera na raketi. Kako to obično ide, nevolja ne dolazi sama. Posle 5 minta i 49 sekundi prestalo je emitovanje kamera.
Moja avantura je počela u petak oko podne. Zapravo 40 dana ranije kada sam se doktorki požalio na povremeni bol u grudima. Ona me je poslala kod kardiološkinje koja me je stavila na test opterećenja, a to je bilo u petak oko podne. Kada je videla rezultat testa doktorka je zavrtela glavom i pozvala kola hitne pomoći.
22. marta 2021. u 06:07 UTC, kompanija 'GK Lansirne usluge'lansirala je raketu 'Sajuz-2.1a' / 'Fregat's rampe PU-6 kosmodroma Bajkonur. Misija se našla na prvim stranama iz dva razloga: prvo, jer je to bila rideshare misija sa ni više ni manje ni više nego 38 satelita i, drugo, zbog neobične boje koju je bacač ovom prilikom imao. Što se tiče prve tačke, glavni teret misije bio je južnokorejski satelit 'CAS500-1' za promatranje Zemlje. Reč je o satelitu od 500 kg koji je razvila KARI, južnokorejska svemirska agencija, sposoban za maksimalnu rezoluciju od 0,5 metra, smešten u heliosinhronu orbitu visine 500 km i nagiba od 97,4°. Potom je gornji stepen 'Fregat' manevrisao da bi postavio četiri japanska 'GRUS' satelita za promatranje Zemlje, teška po 80 kg, u orbitu od 590 km i 97,7º. Konačno, još jedan 'Fregatov' manevar je omogućio da se preostala 33 satelita postave u orbitu od 550 km sa nagibom od 97,6°.
