Nova poboljšana verziji ChatGPT-a. Verziji 4 pojavila se 14. marta 2023. godine. Poboljšanja su izvanredna i ukazuju da se nalazimo na prekretnici od koje AI ulazi u naš život. Promeniće kako se školujemo, kako se bavimo našim poslom, pa i zabavljamo i tek je pred nama da otkrijemo za šta se sve može koristiti.
Proleće ove godine dolazi 20. marta u 22 sata i 24 minuta. U isto vreme na južnoj Zemljinoj poulopti počinje jesen. Proleće će trajati 92 dana, 17 sati i 33 minuta, tj. do 21. juna 2023. u 16 sati i 57 minuta, kada počinje leto.
"Titan je najveći Saturnov mesec, I jedini je satelit u sunčevom sistemu koji ima gustu atmosferu I stalno prisustvo tečnosti na površini u obliku mora I jezera, a pritom je to najdalje telo na koje smo spustili sondu I čiju površinu smo uspeli da fotografišemo. U ovom videu otkrićemo šta sve znamo o Titanu, I videćemo zašto je ovaj mesec jedan od najboljih kandidata za postojanje života van Zemlje.
Širenje univerzuma jedno je od najznačajnijih otkrića u modernoj kosmologiji. Odnosi se na fenomen gde se rastojanje između galaksija vremenom povećava. To znači da univerzum nije statičan, već da raste.
U poslednje vreme, astronomska zajednica je ostvarila značajan napredak u otkrivanju novih planeta van našeg Sunčevog sistema. U ovom članku ćemo se osvrnuti na neke od najznačajnijih otkrića i objasniti kako se ova otkrića postižu.
Stav Ajnštajna o Bogu je intrigantna tema. Radi se ne samo o jednom od najvećih naučnika u istoriji sveta, nego i o izuzetno mudroj i duboko moralnoj osobi pa je zato svaki njegov stav i svaka misao predmet velikog interesovanja. Naravno de je kao takav Ajnštajn pogodan za razna preuveličavanja, tumačenja i interpretacije. Neki iz neznanja i ne razumevanja, poneki čak i iz zle namere pripisuju Ajnštajnu i ono što on nije rekao i tumače Ajnštajna kako im u datom trenutku odgovara. Pronađe se negde u nekim novinama ili nekoj knjizi iz konteksta istrgnut citat – i onda izvode zaključci. Toga uvek i svuda ima, ali kad se radi o Ajnštajnu onda to ima posebnu težinu.
Kad sam prošli put bio u Baji pomislio sam da više neću videti taj grad jer se naš projekat Electra završavao i za Baju će me vezivati još samo lepa sećanja i ništa više. I zaista projekat se zvanično završio poslednjeg dana februara ove godine, ali zbog niza nepredvidljivih okolnosti, te poremećaja na svetskom tržištu (zbog čega nismo uspeli blagovremeno da nabavimo planiranu opremu – dakle, potpuno bez naše krivice), tražili smo, a zatim i dobili produžetak. Pa zbilja nije moglo drukčije. Prvo je ponuda kvalitetnih teleskopa najednom dramatično opala, a zatim je još dramatičnije počela da raste njihova cena. Shodno tome apertura planiranog teleskopa je počela da se smanjuje na mesečnom nivou iako smo u početku imali na računu potrebna sredstva… Zapravo nisam o tome hteo da pričam, nego o našem putovanju u Baju.
Ovo su najavljeni članci sa sajtova Svemirskog teleskopa Hubble, koji ukratko opisuju opservacije WR 124 provedene tim instrumentom. Prva slika je Hubbleova Slika tjedna iz 2015. g, s WR 124 u glavnoj ulozi. Dodajem i mozaičnu sliku koja uspoređuje novi Webbov i stari Hubbleov uradak. Obje fotografije su smanjene na 45 posto svoje izvorne širine. Vidimo da je Webbova slika puno veća, detaljnija i, naravno, puno bogatija (infracrvenim) bojama.
Vidimo i to da se i u ova dva tekstića kaže da je WR 124 u Strijelcu. A nije! U Strijeli je!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
