Pametni teleskopi poput Seestar-a, Vespera-e i DWARF-a čine astrofotografiju lakšom nego ikad. Ali da li mogu da zamene tradicionalnu opremu – i da li će ikada moći da pariraju teleskopu sa velikim otvorom blende? U ovom detaljnom pregledu, upoređujem pametne teleskope sa modularnim opremom, objašnjavam stvarna ograničenja (otvor blende, rezoluciju, težinu, snagu i ekonomičnost) i delim mišljenje u kom pravcu ide ovaj hobi.
Teorija Velikog praska je decenijama opšteprihvaćena priča o poreklu našeg univerzuma. Ona postulira da je sve što postoji nastalo iz jedne neverovatno guste i vrele tačke pre otprilike 13,8 milijardi godina i da se od tada neprestano širi. Ovaj model je kamen temeljac moderne kosmologije, podržan decenijama posmatranja i proračuna.
Svemirski teleskop Džejms Veb je pružio izuzetno detaljan prikaz unutrašnjeg dela Heliks magline, jedne od najbližih i najpoznatijih planetarnih maglina. Na snimku se vidi mnoštvo gustih struktura nalik kometama — stubova sa svetlim glavama i izduženim repovima — koji se prostiru duž unutrašnje ivice šireće gasne ljuske. Njihove zlatne i narandžaste nijanse naglašavaju dinamične procese u okruženju umiruće zvezde.
Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
Jedno od najvećih dostignuća moderne astronomije je uspon gravitacionih talasa. Od 2015. godine, opservatorija LIGO uspešno detektuje spajanja crnih rupa zvezdane mase, dajući nam uvid u nasilne događaje u svemiru. Međutim, postoji granica onoga što LIGO može da čuje. Najkolosalnije događaje u univerzumu – spajanja supermasivnih crnih rupa, milione puta masivnijih od našeg Sunca – LIGO ne može da detektuje.
Jedno od najpoznatijih zviježđa, Orion je prava poslastica za svakog ljubitelja vedrih noći. Upoznajmo ga bolje i pogledajmo što se još krije u njegovoj blizini. U epizodi gostuju: Betelgez, Belatriks, Rigel, Saif, Meissa, Eta Orionis, Alnitak, Alnilam i Mintaka. Sve redom prave zvijezde, neke i među najvećima. Čast nam je ugostiti ih!
Artemis II je druga misija u NASA-inom programu Artemis i predstavlja ključni korak ka trajnom povratku ljudi na Mesec. Za razliku od Artemis I, koja je bila bespilotna, Artemis II će biti prva misija sa posadom koja koristi svemirski brod Orion i raketu Space Launch System (SLS). Glavni cilj misije je testiranje svih ključnih sistema u realnim uslovima dubokog svemira, pre prvog sletanja ljudi na Mesečevu površinu u okviru misije Artemis III.
Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?
Astronomi su, posmatrajući čuvenu maglinu, uočili nešto potpuno neočekivano: misterioznu „gvozdenu traku“ koja se proteže kroz nju. Ovaj pronalazak ne samo da dovodi u pitanje naše razumevanje evolucije zvezda, već nas podseća da čak i u našem kosmičkom komšiluku vrebaju duboke misterije koje čekaju da budu rešene.
Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
