Drugim rečima, da li recimo milijardu kubnih svetlosnih godina 'praznog' kosmosa između galaksija ima ikakvu masu?
M 81 spada u najlepše galaksije na celom nebu. Ona je i jedna od najsvetlijih u Mesijeovom katalogu. Njena magnituda iznosi +6,8 i lepo se vidi dvogledom. Poznata je i pod imenom Bedeova galaksije jer ju je otkrio ovaj nemački astronom (Johan Elert Bode) 1774. a nešto kasnije, 1779. Pjer Mešan i Šarl Mesjeije su je uvrstili u Mesijeov katalog. Od nas je udaljena 12 miliona svetlosnih godina.
Narednih dana izjutra (kad se budete vraćali iz provoda) na nebu ćete videti lepo poređane planete: Jupiter, Neptun, Veneru, Mars i Saturn.
Comparison: Hardest Words To Pronounce
Neke reči je teško izgovoriti.
Na stranu naučni značaj pekulijarnih galaksija one su, u velikom broju slučajeva, pre svega neverovatno lepe. I u celini i u detaljima. Vidimo ih rasute po nebu u krajnje maštovitim oblicima kako se presijavaju u grimiznim, ružičastim i plavim bojama milijardi tek upaljenih zvezda. Izuvijani i upleteni mlazevi gasa i prašine šikljaju iz nekih od njih duboko u međugalaktički prostor, a gusti rojevi plavih gigantskih zvezda obasjavaju džinovske oblake prašine i gasa dajući celoj galaksiji predivan, eterični i nestvaran izgled.
Ni jedan umetnik nije dorastao kreaciji univerzuma.
Posle početnih uspeha, misije 'Apolla' sa posadama su postale rutinske i dosadne. Sve manje ljudi je pratilo lansiranja, a još manje tok i naučne rezultate. Ni misija 'Apolla 15' nije izašla iz tog šablona, iako je prva donela rover na Mesec a na zemlju donela 77 kg kamenja. Ipak, monotoniju su razbili novinari kada su provalili da su astronauti tajno prošvercovali 641 poštnsku koveratu u kosmos koje su hteli da privatno prodaju dileru iz Zapadne Nemačke. Svaki od astronauta je trebao da dobije oko 40.000 današnjih dolara. Izbio je skandal i nijedan od njih više nikad nije poleteo, bar ne u kosmos, a kasnije je otkriveno da su svi prethodni astronauti radili slično. Danas je samo jedan od članova posade 'Apolla 15' živ.
Ovo je jedno od 'onih' pitanja o kojima neki vole da razbijaju glavu, tipa 'koliko anđela može da stane na vrh igle' i slično. Priznajem, i ja sam bio u toj fazi ali sam je prevazišao, najviše pričajući sa ocem a kasnije čitanjem SF knjiga a još kasnije i ozbiljnije literature. Zato povremeno napišem ponešto i na te teme.
Imam mali ručni laser kojim uglavnom 'gađam' susedne zgrade. Pokušavao sam da mu nađem pametniju namenu – da ometam avione ili Međunarodnu orbitnu stanicu, da obeležim Mesec i slično, ali – ništa. Nigde se nije videla crvena tačka. Zašto?
Koji bi materijal uporediv sa nerđajućim čelikom mogao biti efikasniji i jeftiniji za 'SpaceX-ovu' raketu 'Starship'? Da li je prednost čelika samo u ceni? Koja vrsta nerđajućeg čelika se trenutno koristi za 'Starship'? Da bi stvarno razumeo zašto ga danas koriste, dobro je imati na umu da 'SpaceX' nije od početka koristio nerđajući čelik već ugljenična vlakna – čak su napravljeni i prototipovi.
Posmatranje prve formacije galaksija je jedan od najaktuelnijih trendova koji vlada u današnjoj astronomiji. Prije desetak dana imali smo veliku vijest da je Habl otkrio najstariju pojedinačnu zvijezdu čijoj je svjetlosti trebalo 12.9 milijardi godina da stigne do nas. Sada izgleda imamo i najudaljeniju galaksiju od koje svjetlost čekamo već 13.5 milijardi godina.
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
