Upravni odbor Istraživačke stanice Petnica na svojoj redovnoj sednici doneo odluku da za novog direktora ove prestižne evropske institucije za dodatno naučno obrazovanje mladih imenuje Nikolu Božića, dosadašnjeg programskog direktora.
Zajedno sa austrijskim vizionarom Maxom Velierom, ovaj nemački tajkun je započeo prvi raketni program na svetu. Upoznajmo se malo s njim
Nikad nam nije bilo bolje. Nikad bogatstvo nije bilo raspoređeno na toliki broj zemalja, nikad toliko ljudi nije odlučivalo o svojoj i tuđoj sudbini kao danas. I nikad nije bilo tolike međunarodne zaštite kao danas.
Mokra krpa u svemiru
Kanadski astronaut Chris Hadfield pokazao je što se dogodi kada mokru krpu pokušate iscijediti u bestežinskom stanju.
Prevedeno!
Danas je Merkur stigao u najveću, istočnu elongaciju, a to znači da je maksimalno udaljen od Sunca, razume se, posmatrano sa Zemlje. Zato što je blizu Suncu Merkur je težak za posmatranje jer se najčešće kupa u Sučevim zracima pa ga ne vidimo. Ali u pojedinim periodima kakav je ovaj o kome pričamo Merkur se dovoljno udalji od Sunca pa tada nastupa period kada ovu malu planetu možemo da vidimo.
Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva II Šta o toj knjizi kaže Jelena Milutinović.
U narednih nekoliko godina, mnoštvo kosmičkih sondi istraživaće južni Mesečev pol. NASA čak želi da prva misija s posadom 'Artemisovog' programa sleti u antarktička područja Meseca kako bi, dugoročno, uspostavila bazu na tom području. Ali zašto baš ovo područje, a ne neko drugo? Zbog rezervi leda koji su pohranjeni u Msečevom regolitu. Sad, o koliko leda govorimo? Količina tih isparljivih rezervi ključna je za procenu veličine buduće lunarne ekonomije. Količinu leda je teško proceniti jer, suprotno onome što mnogi veruju, zaleđene naslage ne tvore netaknute glečere na dnu kratera koji su u trajnoj sencii, već je to led pomešan s regolitom i, u mnogo slučajeva, smešten na određenoj dubini. No, da pređemo na stvar: trenutni modeli procenjuju da je količina leda na Mesecu oko 1 milijarde tona.
Kako je javlja Hsinhua, kineska državna novinska agencija, kineska svemirska letelica Tianvein-1 uspešno je sletjela na površinu Marsa u subotu 15. maja čime je Kina postala druga svemirska država posle Sjedinjenih Država koja je uspešno sletela na Crvenu planetu. To je prvi put da je Kina spustila sondu na planetu koja nije Zemlja. Uspeh je tim veći jer je ovo prvi pokušaj Kineza da slete na Mars i jer letilica u sebi nosi naučno terensko vozilo - rover. Tianven na kineskom znači nebesko pitanje ili pitanje neba (天问, 天-nebo, 问-pitanje).
How will the future James Webb Space Telescope improve our understanding of the universe?
Čitava naučna zajednica, ali i obični ljubitelji astronomije s nestrpljenjem očekuju lansiranje James Webb svemirskog teleskopa, koje je, nakon brojnih otkazivanja zakazano za kraj ove godine.
JWST treba da znatno proširi poznavanje svemira, a možda i da odgovori na večno pitanje: postoji li vanzemaljski život.
Od kada je američka sonda 'Mariner 9' 1971. detaljno fotografisala Marsove mesece, raširila se hipoteza da su ta tela zapravo zarobljeni asteroidi. I Fobos i Dejmos imaju oblike nepravilnih asteroida a njihovi spektri se podudaraju sa objektima tipa D, tamnim asteroidima bogatim organskim i isparljivim materijama koji verovatno potiču iz Kajperovog pojasa.
