2017. sam na ovom sajtu ispratio međunarodnu vest o prvom međuzvezdanom objektu koji je prošišao kroz Sunčev sistem: o 1I/Oumuamui. Ili, bolje rečeno, prvom koji smo otkrili pomoću svojih instrumenata. Budući da se radilo o malom objektu – dugačkom stotinjak metara – i da se takođe nije približio Zemlji, naše opservatorije nisu mogle da izvuku previše podataka iz ovog čudnog uljeza, sem da je njegov oblik izgledao neuobičajeno izdužen i da praktički ne pokazuje ikakve aktivnosti. Nažalost, Oumuamua je otišao da se više nikad ne vrati i trenutno sledi hiperboličku putanju bega brzinom od preko 95.000 km/h koja će ga izvesti iz Sunčevog sistema. Ali to nije prepreka da i dalje predlažemo teorije o njegovom nastanku. Poslednja od njih dolazi iz pera astronoma Darryla Seligmana i Gregoryja Laughlina i izuzetno je zanimljiva. Šta ako je Oumuamua zapravo međuzvezdana ledena santa?
U komentarima na moju poslednje objavljenu priču o Pretorijancu, razvila se jako zanimljiva diskusija. Skrenula mi je pažnju njena unisonost. Zato bih danas napisao nešto o projektu koji samo na prvi pogled izgleda gubitnički, ali ako pročitaš par činjenica onda shvatiš da kod Vikinga naši kriterijumi slabo važe. Radi se o 'Boeingovom'kandidatu za Nasin program CCDev. Iako ga je jedno vojno krilo Nase zdušno podržavalo, drugo krilo koje uložilo u Pretorijanca je pobedilo. Za sada...
Koliko ima kamila, koliko nosoroga, žirafa, riba, polarnih medveda, tigrova, koala? Koliko ima čovekolikih robota? Znate li da ima više pilića od ljudi?
Revizije ofisa Nasinog generalnog inspektora vrlo su zanimljivi dokumenti jer često objavljuju određene podatke koji bi inače ostali nepoznati. Poslednja od tih revizija bavila se tako osetljivim pitanjima kao što je cena koju će NASA plaćati za svaku misiju novih brodova 'Crew Dragon' i CST-100 'Starliner'. Koliko? Pa, svako sedište na 'Boeingovom''Starlineru' će koštati $90 miliona, dok će jedno na 'SpaceX-ovom' 'Crew Dragonu'koštati $55 miliona. To je prvi put da sam naleteo na ove cifre i oni su u Americi izazvale mali skandal, posebno što se tiče 'Boeingove' cene. Zašto? Pa, zato što je viša od onoga što je NASA plaćala 'Roskosmosu' za mesta u 'Sojuzima'.
Nakon pionirskih letova u svemir, od kraja 1950-tih do početka 1970-tih, velike ideje su nekako zamrle ili se pretvorile u rutinske istraživačke radnje na rubu svemira, u orbitalnim svemirskim postajama. U novije vrijeme interes za istraživanje sverima ponovno se probudijo, ali iz poptuno neočekinavog kuta. Mlogi pojebinci koji si to mogu prijuštiti postali su spermni platiti za iskustvo boravka u sfemiru ili bar dodira svemira. Pojavili su se i neizmjerno bogati imformatički moguli kojima su bile bliske futurističke ideje. Ni ne primijetivši, ušli smo u eru svemirskog turizma.
Postavljanjem 3D printanog logotipa u postolje Sunčanog sata završena prva faza CSI Pula
Prva faza radova na vanjskim instalacijama Centra za istraživanje svemira Pula, koji se prema idejnom riješenju Astronomske udruge Vidulini formira u suradnji i partnerstvu s Industrijsko-obrtničkom školom Pula na Vidikovcu, završena je simboličnim postavljanjem 3D printanog logotipa škole u postolje Sunčanog sata. Dosadašnji ravnatelj škole Petar Gavrić, aktualni ravnatelj Dragan Radovanović i Marino Tumpić (AUV) složnim su rukama u betonsko postolje Sunčanog sata postavili simbolični artefakt koji su učenici u prvom polugodištu isprintali u kabinetu robotike.
... možda je čovek i u pravu. Evo pogledajte ove snimke. Vidimo kapsulu Dragon kako se oprezno ali elegantno približava i spaja sa Međunarodnom svemirskm stanicom.
Primetio sam da su se posle nedavnog uspešnog lansiranja dvojice Amerikanaca u Zemljinu orbitu na sajtu naprasno počeli da pojavljuju vrlo pohvalni, pa čak i više od toga, skoro zaljubljeni komentari o genijalnom Masku. O dvojici astronauta – niko ni retka! Nebitni ste momci! Najveći je Mask, iako on nije ni predsednik u svom privatnom 'SpaceX-u' (to je biznismenka i inženjerka Gwynne Shotwell), u kojem je većinski vlasnik. 'SpaceX' danas vredi preko $15 milijardi, a Ilon poseduje oko $8 milijardi.
U ovom zapisu poredi se vojna sila 172 države sveta. Koliko aktivnih vojnika imaju, koliko tenkova, aviona, helikoptera, ratnih brodova, podmornica i nuklearnog oružja.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Vidim da je jedna od tema koje jako intrigiraju posetioce sajta putovanje ljudi na Mars. Ogromna većina zamišlja to kao neki gest hrabrosti, svojevrsne odvažnosti koju treba da pokažemo kao vrsta i jednostavno se otisnemo. Malo se stisnemo, skupimo pare i hardver, i kao skok u hladnu vodu – stisnemo zube i pravac Mars! Nažalost, realnost je daleko od toga. Za sada ne postoji nijedan elemenat neophodan za takvo putovanje. Nijedan. Ni raketa, ni kapsula, ni baza, ni hardver, ni softveri, ni ljudstvo... čak ni grubi plan. NASA je ugrubo izračunala da bi takva dvogodišnja misija koštala oko $400 milijardi (Nasin godišnji budžet je malo preko $20 mld.), plus milijarde za sve nabrojano a da ne računam glavni resurs koji pravi probleme, a to je – vreme.
Razgovarao sam sa učesnicima video konferencije tokom koje je vršen prenos lansiranja američke rakete Falkon 9. Bilo je potrebno dve naše sesije da se raketa uspne do neba, jer je prvi put lansiranje otkazano desetak minuta pre starta zbog loših meteoroloških prilika.
Primetio sam da su se posle nedavnog uspešnog lansiranja dvojice Amerikanaca u Zemljinu orbitu na sajtu naprasno počeli da pojavljuju vrlo pohvalni, pa čak i više od toga, skoro zaljubljeni komentari o genijalnom Masku. O dvojici astronauta – niko ni retka! Nebitni ste momci! Najveći je Mask, iako on nije ni predsednik u svom privatnom 'SpaceX-u' (to je biznismenka i inženjerka Gwynne Shotwell), u kojem je većinski vlasnik. 'SpaceX' danas vredi preko $15 milijardi, a Ilon poseduje oko $8 milijardi.
