Nasini budući gigantski kosmički teleskopi: There Can Be Only One
Svojevremeno, u zamenu za neotkazivanje kosmičkog teleskopa 'James Webb' (JWST), Kongres Sjedinjenih Država je dao Nasi vrlo jednostavnu smernicu: 'Ne smete preći 8 milijardi dolara'. Ali, poput Adama i Eve u raju, NASA nije uspela da ispuni obećanje. Napokon je izgledalo da će 'James Webb' da poleti 2021, ali korona je poremetila i taj rok, a cena je debelo premašila zacrtanih 8 milijardi (trenutno je već oko 10 milijardi). Nekontrolirano povećanje troškova JWST-a je uzrok otkazivanja ili kašnjenja nekoliko projekata iz sektora agencije za astrofiziku. Za razliku od ESA-e ili drugih agencija, NASA financira astronomske misije nezavisno, iako to ne znači da ne postoje i drugi projekti koji služe za obavljanje misija ove vrste (npr. kosmički teleskop 'Kepler' je bila misija tipa 'Discovery', koju je finansirao Nasin planetarni sektor.) U svakom slučaju, senka 'Jamesa Webba' je duga, te je NASA rešila da sa zakašnjenjem nametne strogu budžetsku gornju granicu za sledeće džinovske teleskope koji bi trebali da budu lansirani posle 2030. godine.
The Extraordinary Things Hubble Has Seen | 100 Incredible Images Of The Universe Montage (4K UHD)
Svemirski teleskopa Habl, postavljen je u orbitu oko Zemlje 24. aprila 1990. godine. Za više od tri decenije rada snimio je ogroman broj fotografija od formiranja planeta do velikih crnih rupa. Snimio je sudare galaksija, veličanstvene magline, rađanje zvezda, planete Sunčevog sistema. Sve one su bile izvor za preko 18.000 recenziranih naučnih publikacija. Habl je naučnicima otkrio novu dimenziju svemira. Ali sem toga Habl je ne manje značajan za popularizaciju astronomije. Upravo njegove fotografije svemira podstakle su interesovanje čitave svetske javnosti za univerzum i njegovo izučavanje.
Medijski i kulturološki zatrpani smo vestima sa zapada: muzika, filmovi, sportovi, reklame, i zašto ne reći moralom, vaspitanjem, vrednosnim sistemom itd. Nauka i tehnika su samo kolateralna šteta: možeš danima da listaš programe i čekaš da pročitaš da se igde išta dešava u svetu, pa čak i u zemljama koje su evidentne sile kao što su Kina, Rusija, Indija ili Japan, a da ne pominjem ostale zemlje. Ponekad mi se čini da se nigde niko na svetu ne bavi zanimljivim istraživanjima sem Amerikanaca i još pokoga. A nije tako, pa zato često i pišem o drugim zemljama i njihovim projektima i delima. Evo jednog meni zanimljivog:
U petak 19. novembra u pre podnevnim satima na Mesec će pasti senka Zemlje. Biće to delimično pomračenje Meseca, koje se, međutim, neće videti iz naših krajeva. Uopšte, ove godine nemamo sreće sa pomračenjima jer se ni jedno nije videlo kod nas.
Od nekada divlje meteorske oluje Leonidi su zadnjih godina postali prvo kiša, pa zatim kišica koja pomalo prorominja. Sada u toku jednog sata možete da vidite desetak meteora, a pre više stotina godina bilo ih je i po milion. Tada su izazivali paniku među narodima jer se nije znalo šta se to dešava kada se sve zvezde, kako se tada činilo, obrušavaju pa i celo nebo pada.
Rano jutro 16. novembra 2021., nešto prije 4 časa. Nebo vedro sa laganim vjetrom. Postavio u vrt stari vlastoručno izrađeni reflektor Mirfak 140/1400mm da potražim kratkoperiodičnu kometu 67P/Churyumov-Gerasimenko koja se po efemeridama nalazila u sjeverozapadnom dijelu sazviježđa Rak blizu granice sa Blizancima.
Naš narod za Plejade zna od davnina, ali ih zove svojim imenom: Vlašići, odn. (ređe) Vlašćići. Naziv možda dolazi od staroslovenskog imena za ove zvezde: Vlaseželišti (odnosno u drugim varijantama: Vlasoželišti, Vlasožilišti itd.). U Rusiji ih opet zovu Volosozari (a i Babino sazvežđe) što dolazi od imena starog slovenskog boga Volosa. Vlašići, odn. Vološici, bi u tom slučaju bili sinovi ovog boga.
Plejade su nebeski dragulj, najlepši koji se na nebu može videti golim okom. Ili dvogledom. Dvogled je idealan za Plejade, zato što teleskopi imaju po pravili veće uveličanje pa je vidno polje manje i u njega ne može da se smeste sve zvezdice ovog jata. Potražite Plejade, sada je vreme za njih.
.... Radeći u infracrvenom spektru, JWST je jedinstveni alat sa kojim ne može da se meri nijedna zemaljska opservatorija, bez obzira na njihovu veličinu. Iako će, logično, raditi rame uz rame (okular uz okular?) sa drugim opservarorijama, uključujući 'Hubble'. 'JamesWebb' je opservatorija od 6,2 tone – gotovo dvostruko više nego što je prvobitno planirano – i ima dimenzije...
Naš narod za Plejade zna od davnina, ali ih zove svojim imenom: Vlašići, odn. (ređe) Vlašćići. Naziv možda dolazi od staroslovenskog imena za ove zvezde: Vlaseželišti (odnosno u drugim varijantama: Vlasoželišti, Vlasožilišti itd.). U Rusiji ih opet zovu Volosozari (a i Babino sazvežđe) što dolazi od imena starog slovenskog boga Volosa. Vlašići, odn. Vološici, bi u tom slučaju bili sinovi ovog boga.
Plejade su nebeski dragulj, najlepši koji se na nebu može videti golim okom. Ili dvogledom. Dvogled je idealan za Plejade, zato što teleskopi imaju po pravili veće uveličanje pa je vidno polje manje i u njega ne može da se smeste sve zvezdice ovog jata. Potražite Plejade, sada je vreme za njih.
