Naše Sunce će verovatno ovako da izgleda za pet milijardi godina kada postane crveni džin. R Doradus je crveni džin, mase slične sunčevoj ali oko 350 puta većeg prečnika od Sunca. Nalazi se oko 180 svetlosnih godina daleko od Zemlje, u sazvežđu Dorado.
Jesen ove godine dolazi u nedelju 22. septembra u 14 sati i 43 minuta. To je 266. dan u godini (računajući i 22. septembar), tj. od početka godine proteklo je 8 meseci i 22. dana. Do kraja godine ostaje još 101 dana (zaključno s 31. decembrom).
What If You Were Cast Off Into Space Forever? | Unveiled
"Dok je većina nas sanjarila o tome da budemo astronaut, pomisao da smo izgubljeni u svemiru je noćna mora broj jedan! Šta bi se desilo ako biste se odvojili od svoje posade i bezbednosti vaše svemirske stanice ili broda? Kako bi vaše telo reagovalo? A koliko bi ti imao vremena? Ne mnogo!
Ove godine su kombinirane snage Aerotehničke Udruge Split i Astronomske Udruge Vidulini tradicionalno krenule u ljetni pohod avio mitinga u Centralnoj Europi.
Hoking, sa 23 godine, kada je kao post-diplomac počeo rad na kosmološkom singularitetu, i njegova prva supruga Džejn Vajld.Izvor.
Stiven Hoking (1942-2018) je jedan od najpoznatijih teorijskih fizičara. U ovom članku opisaćemo četiri njegova najvažnija i najpoznatija doprinosa. Premalo za poluvekovni, intenzivan istraživački rad, ali dovoljno da se dobije neki utisak o njegovom opusu.
Problem vode u kanti star je četiri veka što znamo jer ga nalazimo u trećoj knjizi Njutnovih „Principa“ koju je slavni naučnik pisao pre otprilike toliko vremena. On svakako ne može biti stariji pošto je naučno znanje tek sa Njutnom dostiglo nivo na kome se o njemu moglo raspravljati. Problem je vrlo jednostavan: uzmete kantu vode i zarotirate je. Kao što i očekujete dešava se sledeće: usled trenja o zid kante voda i sama počne da rotira, centrifugalna sila je tera dalje od njenog centra, a pošto je zid kante sprečava u širenju ona se uz njega uzdiže.
No, Einstein Didn’t Solve the Biggest Problem in Physics
Mnogo ljudi me je zamolilo da pričam o video snimku „Da li je Ajnštajn rešio najveći problem u fizici... a nije znao za to?“ To je rasprava između Brajana Grina i naučnika koji su navodno koristili kvantni računar da otvore crvotočinu. Ali kakve to veze ima sa Ajnštajnom?
"Možemo zahvaliti Mesecu za predvidljivo vreme, okeanske struje i cirkulaciju važnih hranljivih materija. Mesec takođe pomaže u stabilizaciji nagiba Zemlje. Oduzmite Mesec, i Zemlja bi se ljuljala svuda. I to bi izazvalo ono što mogu opisati samo kao klimatske promene na steroidima. Zamislite da jednog dana pogledate u noćno nebo i vidite Mars ili Saturn tamo gde je Mesec trebalo da bude. To bi sigurno pretvorilo našu Zemlju u vanzemaljski svet. I ne samo zbog novog pogleda. Kako bi zamena Meseca promenila Zemljinu orbitu? Kojom planetom možemo bezbedno da zamenimo naš Mesec? A koja bi planeta bila najpogubnija?