Ako se potvrdi da je zaista detektovana planeta u drugoj galaksiji, a za sad su dokazi za to dosta uverljivi, biće to značajno otkriće, ali više zbog umešnosti tima koji je na njemu radio nego zbog samog dokaza da takve planete postoje. Jer, logično je da postoje bar u galaksijama poput naše, dakle u spiralnim galaksijama koje imaju materijala za stvaranje takvih tela. I u našoj galaksiji dugo se očekivala potvrda postojanja vansolarnih planeta, ali je tehnologija tek krajem prošlog veka omogućila da se one i otkriju. Prva takva zapažena je 1992. godine, da bi u današnje vreme njihov broj narastao na više hiljada.
Vedro nebo očišćeno laganom burom (8. oktobar 2020.), povoljno za traženje slabe kratkoperiodične komete. S obzirom da se po efemeridama kometa nalazila veoma nisko na jugozapadnom nebu u sazviježđu Zmijonoše oko 10° istočno od Antaresa i da je slabijeg sjaja, potražena je teleskopom Celestron Nexstar 8SE (203/2030 mm).
Postojao je svemir pre Velikog praska, a dokazi za njegovo postojanje i dalje se mogu videti u crnim rupama, rekao je niko drugi do Rodžer Penrouz, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za fiziku . Ovu izjavu je dao posle uručenja Nobelove nagrade.
U Republici Srbiji je zakonom zabranjena izgradnja nukelarnih elektrana, ali je naša zemlja okružena brojnim reaktorima u susedstvu. „Nuklearna energija ima padove koji su inicirani raznim akcidentima. Kada pogledamo duži vremenski period, njih ima zaista malo ali su oni tako intenzivni da stvaraju radiofobiju“, kaže dr Vladimir Udovičić iz Instituta za fiziku u Beogradu u trinaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“.
