Saopštenje za javnost

31. oktobar 2025.

Teleskopski pogled na kosmički oblak na tamnom, zvezdanom nebu. Oblak podseća na šišmiša u letu, raširenih krila. Većinom je crven, sa delovima koje delimično zaklanjaju tamne grudve prašine.

Jezivi šišmiš je primećen kako leti iznad opservatorije Evropske južne opservatorije (ESO) u Paranalu, u Čileu — baš na vreme za Noć veštica. Zahvaljujući širokom vidnom polju, teleskop VLT Survey Telescope (VST) uspeo je da snimi ovaj veliki oblak kosmičkog gasa i prašine, čiji hipnotišući izgled podseća na siluetu šišmiša.

Nalazi se oko 10.000 svetlosnih godina daleko i "leti" između južnih sazvežđa Circinus i Norma. Prostire se na delu neba ekvivalentnom četiri puna Meseca, i izgleda kao da pokušava da ulovi svetlucavu tačku iznad sebe.

Ova maglina je zvezdana kolevka — ogromni oblak gasa i prašine iz kojeg se rađaju zvezde. Mlade zvezde u njenoj unutrašnjosti emituju dovoljno energije da pobude atome vodonika oko sebe, čineći ih da svetle intenzivnom crvenom bojom prikazanom na slici. Tamni filamenti u maglini izgledaju kao kostur našeg svemirskog šišmiša. Ove strukture su hladnije i gušće od okoline, sa česticama prašine koje blokiraju vidljivu svetlost zvezda iza njih.

Nazvana po velikom katalogu svetlih regiona u kojima se formiraju zvezde na južnom nebu, najistaknutiji oblaci su RCW 94, koji predstavlja desno krilo šišmiša, i RCW 95, koji formira telo, dok ostali delovi nemaju zvanične oznake.

Ova zadivljujuća zvezdana kolevka snimljena je teleskopom VST, koji je u vlasništvu i pod upravom Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku (INAF), a nalazi se u ESO opservatoriji Paranal u čileanskoj pustinji Atakama. VST ima savršene mogućnosti za snimanje ovakvih velikih, jezivih objekata. Na njemu se nalazi OmegaCAM, kamera od 268 megapiksela, koja omogućava snimanje velikih delova neba.

Slika je sastavljena kombinovanjem posmatranja kroz različite filtere, prozirne za različite boje i talasne dužine svetlosti. Većina oblika šišmiša, uključujući crveni sjaj, snimljena je u vidljivoj svetlosti kao deo VST fotometrijskog Hα istraživanja južnog galaktičkog diska i ispupčenja (VPHAS+). Dodatni infracrveni podaci dodaju boje u najgušćim delovima magline, a dobijeni su pomoću ESO teleskopa VISTA u okviru istraživanja VISTA Variables in the Vía Láctea (VVV). Obe studije su otvorene za sve koji žele da zarone u beskrajni svet kosmičkih fotografija. Usudite se da pogledate bliže i neka vašu radoznalost progoni čudo koje čeka u tami. Srećna Noć veštica!

---------------------

Više informacija
Evropska južna opservatorija (ESO) omogućava naučnicima širom sveta da otkrivaju tajne svemira za dobrobit svih. Projektujemo, gradimo i upravljamo opservatorijama svetske klase — koje astronomi koriste za rešavanje uzbudljivih pitanja i širenje fascinacije astronomijom — i promovišemo međunarodnu saradnju. Osnovana kao međuvladina organizacija 1962. godine, danas ESO podržava 16 država članica, uključujući i domaćina Čile, dok je Australija strateški partner. Glavni centar ESO i planetarijum ESO Supernova nalaze se blizu Minhena u Nemačkoj, dok teleskopi rade u pustinji Atakama u Čileu. ESO upravlja trima opservatorijama: La Silla, Paranal i Chajnantor. Na Paranalu se nalazi Vrlo veliki teleskop (VLT) i njegov interferometar, kao i teleskopi za istraživanja poput VISTA. Takođe, ESO će upravljati južnim nizom opservatorije Cherenkov Telescope Array — najveće i najosetljivije opservatorije za gama zrake na svetu. Zajedno sa međunarodnim partnerima, ESO upravlja ALMA na Chajnantoru, koja posmatra nebo u milimetarskom i submilimetarskom opsegu. Na planini Cerro Armazones, blizu Paranala, gradimo „najveće oko na nebu“ — ESO Ekstremno veliki teleskop. Iz kancelarije u Santjagu podržavamo operacije u zemlji i sarađujemo sa čileanskim partnerima i društvom.

Izvori:  Phys.org  ESO — The European Southern Observatory  SciTechDaily