Neke stvari se sa nestrpljenjem iščekuju a jedna od njih je i dobro poznati letnji astronomski kamp za koji znaju svi ljubitelji astronomije.
Opširnije: Astronomski kamp "Pod zvezdama" 2026
Write comment (0 Comments) 
Zapitajte se na trenutak: šta bi se desilo da možete da se trkate sa zrakom svetlosti? Verovatno ste čuli popularnu naučnu tvrdnju da vreme „staje” kada dostignete brzinu svetlosti. Ovo nije samo uzbudljiv scenario iz naučne fantastike; to je direktna posledica Ajnštajnovih teorija relativiteta. I dok nas ljudska radoznalost tera da zamišljamo međuzvezdana putovanja, realnost koju nam fizika nudi je daleko čudnija. Za svetlost, koncept „prolaska vremena” onako kako ga mi doživljavamo – kao niz sekundi koje otkucavaju – jednostavno ne postoji.
Opširnije: Ajnštajn o kraju vremena
Write comment (0 Comments) 
U ovom videu istražujemo 10 fascinantnih činjenica o misiji — od rekordnih udaljenosti i najsavremenije tehnologije, do ličnih trenutaka unutar letelice Orion koje većina ljudi nikada nije videla.
Opširnije: Artemis II: Stvarni momenti iz dubokog svemira
Write comment (0 Comments) 
Maj 2026. godine nudi nam poseban doživljaj: tri najsjajnije planete našeg sistema — Venera, Jupiter i Merkur — započinju svoj prefinjeni kosmički ples. Ovaj mesec nije samo obična prilika za posmatranje; to je jedinstven prozor u dinamiku Sunčevog sistema koji se pred nama menja iz noći u noć.
Opširnije: Kratak vodič kroz majsko nebo
Write comment (0 Comments) 
Na vedroj noći, daleko od gradskog osvetljenja, ljudsko oko može spaziti bledu, meku traku svetlosti koja se proteže preko neba poput dima. Taj prizor deluje tiho i spokojno, kao nešto što je univerzum zaboravio da počisti. Naš mozak tu sliku arhivira kao udaljenu i bezopasnu lepotu, ali to je prva velika greška u percepciji. Ono što vidimo golim okom predstavlja svega 2.500 do 3.000 pojedinačnih zvezda, što je manje od 0,00001% onoga što zaista postoji.
Opširnije: Zašto je prelazak Mlečnog puta prelepa, ali zastrašujuća nemogućnost
Write comment (0 Comments) 
Dok je krajem 2022. godine Mauna Loa izbacivala fontane užarene lave, osvetljavajući pacifičko nebo pulsirajućom crvenom svetlošću, mi planetarni geolozi nismo videli samo veličanstvenu silu prirode na Zemlji. Videli smo mapu za putovanje u srce naše „zle bliznakinje“. Ovaj dramatični događaj na Havajima poslužio je kao kosmička laboratorija koja nam pomaže da probijemo guste, neprozirne oblake Venere i odgovorimo na pitanje koje decenijama opseda nauku: Da li je ta planeta i dalje geološki živa ili je njen vulkanski dah davno utihnuo?
Opširnije: Tajne Venere otkrivaju se na Havajima
Write comment (0 Comments) 
Dve decenije nakon što je Pluton zvanično „izbačen“ iz elitnog kluba planeta Sunčevog sistema, debata koja je smatrana rešenom ponovo potresa naučnu zajednicu. Ali ovog puta, inicijativa ne dolazi od nostalgične javnosti, već sa samog vrha. Jared Isaacman, administrator NASA-e, izazvao je pravu pometnju u aprilu 2026. godine svojim pokušajem da oživi pitanje koje mnogi astronomi smatraju „mrtvim“. U svetu digitalnog izdavaštva i naučne komunikacije, Isaacmanov potez se već karakteriše kao necroposting – namerno oživljavanje prastare teme radi postizanja političkih ili emotivnih poena.
Opširnije: Zašto šef Nase želi da Pluton ponovo postane planeta?
Write comment (0 Comments) 
Ovaj tekst istražuje Fermijev paradoks, koji postavlja pitanje zašto još nismo otkrili vanzemaljsku inteligenciju uprkos ogromnom broju zvezda i nastanjivih planeta u našoj galaksiji. Autor razmatra koncept „Velikog filtera“, nepremostive prepreke koja bi mogla sprečiti civilizacije da postanu tehnološki napredne ili da opstanu na duže staze. Navode se različite teorije, od onih koje sugerišu da je nastanak života izuzetno redak događaj, do onih koje upozoravaju da je inteligencija možda autodestruktivna. Analiziraju se i neuspešni pokušaji detekcije signala, poput vau-signala, uz zaključak da apsolutna tišina svemira može značiti da smo ili jedinstveni ili osuđeni na propast. Suština teksta je u tome da naša budućnost zavisi od toga da li je najteži ispit već iza nas ili nas tek čeka u narednim vekovima. Sposobnost preživljavanja inteligencije ostaje najveća nepoznanica nauke, dok naša civilizacija predstavlja tek kratkotrajan plamen u ogromnom mraku kosmičkog vremena.
Opširnije: Tišina svemira: Fermijev paradoks i Veliki filter
Write comment (1 Comment) 
Dan kada smo krenuli gore
Opširnije: Svemirski praznik rada
Write comment (0 Comments) 
Zamislite da pokušavate da odredite tačne granice ogromne, drevne šume dok stojite u njenom najgušćem srcu. Između vas i horizonta ne nalaze se samo nepregledna stabla, već i gusta magla, kovitlaci prašine i senke koji vam kradu pogled. Upravo u takvoj poziciji se nalazimo mi, stanovnici Zemlje, dok pokušavamo da mapiramo sopstvenu galaksiju.
Opširnije: Naučnici pronašli kraj Mlečnog puta
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
