Većina zvezda veličine našeg Sunca ima jednog ili više pratilaca. Zvezde se rađaju u ogromnim oblacima molekularnih gasova, u kojima nastane čitavo jato novih zvezda. Mnoge od njih su čvrsto gravitaciono povezane te nastavljaju svoj život u parovima krećući se jedna oko druge. Odavno se sumnja da i Sunce ima svog parnjaka, samo njega nije lako otkriti. 

Sunce i pratilac

Astrofizičari sa Harvardskog univerziteta sada razmatraju opet takvu mogućnost, zapravo iznose pretpostavku da je Sunce u davnoj prošlosti imalo svog solarnog saputnika koji se u međuvremenu izgubio. Ta teorija je interesantna jer nudi odgovore na neka i dalje otvorena pitanja i to u vezi nastanka Ortovog oblaka i famozne još uvek nepotvrđene planete Devet.

Ortov oblak je po mišljenju harvardskih naučnika nastao od preostalog materijala nakon formiranja Sunčevog i susednih sistema. Nastale planete su se rasejale na velike daljine i razmenjivale između okolnih zvezda. Dvojni, ili binarni sistemi su, kaže se u radu pomenutih naučnika, mnogo efikasnije u gravitacionom hvatanju objekata od pojedinačnih zvezda. Tako je i materijal od koga će nastati Ortov oblak zarobljen da bi se kasnije vezao za našu zvezdu dok je Sunčev pratilac odlutao svojim putem u prostor, poput ostalih zvezda jata koja su se rasejala. 

Ovaj scenario, ukoliko je tačan, je mogao da ima uticaja i na istoriju Zemlje i razvoj života, pre svega u vezi snabdevanja naše planete vodom, a zatim i u vezi burnih događaja od kojih je jedan i izumiranje dinosaurusa. 

Isto tako moguće je i da je planeta Devet rezultat ove kosmičke igre. Naime preporučeni model predviđa i postojanje objekta koji bi mogao da objasni izvesne neobične orbite i kretanje naših dalekih planeta. 

Deveta planeta je za sada još samo pretpostavka. Ako postoji ona se nalazi u spoljnim oblastima Sunčevog sistema. Ukoliko postoji njenim prisustvom bi mogle možda da se objasne izvesne neobične orbite transneptunskih objekata, daleko izvan Kajperovog pojasa. Ta planeta bi mogla biti superzemlja ili pak ledeni div sa masom deset puta većom od mase Zemlje, ili čak 5000 puta većom masom od mase Plutona. Pretpostavlja se da bi prečnik takve planete iznosio dva do četiri prečnika naše planete. Oriba te planete trebalo bi da bude naglašeno eliptična sa periodom obilaska oko Sunca od čak 15.000 godina. 

Da dodamo primer iz istorije. Upravo mala odstupanja u kretanju Urana dovela je do otkrića Neptuna koji remeti putanju Urana. 

Postavlja se pitanje – gde je Sunčeva rođaka, ako je uopšte postojala? Sasvim je moguće da su je gravitacijom daleko u prostor odbacile neke zvezde u bliskom prolazu pa je ta sestrinska zvezda nastavila svoj živote negde u dubinama Mlečnog puta. 

Prema Sci And News


Hipotetičko putovanje na devetu planetu

Super-Zemlja - šta je to?


 


Komentari   

Neđo
0 #1 Neđo 25-09-2020 15:33
Djeluje da bi se planeta X 'lako' nasla ako skeniramo teleskopima samo u ravni ekliptike. Ali sta ako je van? Pretpostavlja se da je njena orbita od 200 do 700 AJ, koliko je uopste realno da slucajno nabasamo na nju teleskopom?

Zaboravih kako se zove program, mislim da poseban teleskop radi ovaj posao, odnosno trazi devetu planetu.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži