27.06.2022.

superzemljausvemiru-crop

Složenica „super-Zemlja“ se pojavila nakon što su astronomi počeli masovno da otkrivaju vansolarne planete koje se, što je i logično, međusobno znatno razlikuju po masi. Prvo su pronađene velike, gasovite planete poput našeg Jupitera. Takve je najlakše detektovati pa nije čudo što ih u katalozima vanslolarnih planeta ima najviše. Generalno, za njih su se odomaćili nazivi Jupiteri i Neptuni, zavisno od mase.

Zatim su otkrivene i neke manje planete, ali veće od ove na kojoj mi živimo, pa su zbog toga nazvane super-Zemlje!

Super-Zemlja je vansolarna planeta sa masom većom od mase Zemlje, ali znatno manjom od mase gasovitih giganata. U ovoj definiciji akcenat je na masi i samo na masi. To „super“ se ne odnosi na površinu, strukturu, na orbitalne karakteristike ili na neke osobine koje sugerišu mogućnost nastanka i opstanka života. Ne, super-Zemlja je vanslolarna planeta mase veće od Zemljine, a manje od mase gasovitih planeta.

SuperZemlja komparacija

Koliko? Koje su granice mase super-Zemlje? Oko donje granice ne postoji jasna saglasnost te je ona razvučena od jedne i malo više pa do čak pet masi Zemlje. Oko gornje postoji konsensuz i ona iznosi 10 masi Zemlje, što je 69% mase Urana. U našem planetarnom sistemu Uran je gasni gigant najmanje mase (za njim slede Neptun, Saturn i Jupiter).

planete materijali
Poređenje veličine planeta različite kompozicije

U Sunčevom sistemu na postoji planeta koja odgovoara super-Zemlji. Najveća stenovita planeta, tj. terestrička planeta je Zemlja (reč terestrički dolazi od imenice Terra, što je latinski naziv za Zemlju). Sve veće od Zemlje je već gigantskih razmera i gasovito je.

Neke super-Zemlje

Prvu super-Zemlju su otkrili Aleksander WolszczanDale Frail oko pulsara PSR B1257+12. Bilo je to 1992. godine. Zapravo tada su otkrivene dve super-Zemlje, svaka sa masom od oko četiri puta većom od mase Zemlje.

Prva super-Zemlja oko zvezde glavnog niza (za potrebe ovog članka zadovoljićemo se da kažemo da su to zvezde koje konvertuju vodonik u helijum i po tome su slične Suncu) otkrivena je 2005. Ona orbitira oko zvezde Gliese 876 i dobila je oznaku Gliese 876 d (prethodno su u istom sisemu bila pronađena dva gasna giganta tipa Jupitera koji su dobili oznake Gliese 876 b i Gliese 876 c). Procenjena mase ove planete je 7,5 masi Zemlje.

SuperZemljaA aprila 2007. švajcarski tim astronoma je otkrio dve nove super Zemlje oko zvezde Gliese 581, obe u nastanjivoj zoni (područje oko zvezde gde su  tempreature takve da je moguće postojanje tečne vode na površini planete). Gliese 581 c ima masu bar pet puta veću od Zemljine i nalazi se na „vrućoj“ ivici nastanjive zone. Njena sestra, planeta Gliese 581 d, ima masu od 7,7 masi naše planete i leži unutar nastanjujuće zone.

Najmanja superZemja je pronađena 2008 i to je MOA-2007-BLG-192Lb. Veličine je oko 3,3 Zemljine mase i obilazi braon patuljka.

Inače do sada je otkriveno blizu 300 super-Zemlji.

 

U kreiranju ovog članka mnogo su pomogli: 

 

superzemlja750


Komentari  
Trovach
0 #3 Trovach 28-06-2022 18:13
Super Zemlja bi na ovoj poziciji sigurno bila nemoguca za zivot. Zbog mnogo vece mase imala bi guscu atmosferu, pa bi bila poput Venere. Za Super Zemlju bi "Zona Zlatokose" mozda bila na mestu Marsove orbite, a mozda i dalje.
dragant
0 #2 dragant 28-06-2022 15:46
Nesretno i loše je skovan izraz Super Zemlja. Super prvenstveno označava nešto većeg kvaliteta ili mogućnosti, a ne nešto što je veliko. Za nešto što je veliko i mnogo veliko postoji odličan prefiks, mega. Mega Zemlja bi bio bolji izraz za planete nalik na Zemlju ali bitno veće. Čak i da svi uslovi povoljni za čoveka na njenoj površini, daleko od toga da bi nam bila super, zbog prejake graviacije.
ntf
+1 #1 ntf 01-06-2016 06:39
hvala.
Dodaj komentar