U starom veku nije se znalo da postoje takve stvari kakve su planete, sateliti, meteoroidi itd. Pa čak i onda kada su neka od tih nebeskih tela nazvane planetama nije bila poznata njihova priroda već se smatralo da su to zvezde kao i ostale samo što švrljaju po nebu umesto da stoje u jednom mestu kao druge zvezde (doduše, nije se znalo ni šta su zvezde).

Tako je jedno dugo vreme sve što je na nebu postojalo bilo Sunce, zvezde i planete. Čak je i Mesec svrstavan u planete i to je tako trajalo sve do Kopernika i njegove knjige De revolutionibus orbium coelestium (1543) kada su stvari u Sunčevom sistemu počele da sa polako raspetljavaju. Onda je Galilej 1610. otkrio četiri velika Jupiterova satelita koje je on takođe nazivao planetama. Ali baš sa ovim Galilejevim otkrićima pojavila se potreba da se ta tela drukčije klasifikuju i Kepler je bio taj koji ih je prvi nazvao satlitima (u knjizi: Narratio de Observatis a se quatuor Iouis satellitibus erronibus tj. "Priča o četiri opažena satelita Jupitera") 1610. Izveo je taj izraz iz latinskog satelles, što između ostalog znači "pratilac", jer su sateliti pratili svoju planetu na njenom putu kroz prostor. 

Mesec i breze

  Fobos
  Marsov mesec Fobos

Tako su sva tela koja obleću oko neke planete nazvana sateliti pa je i naš Mesec postao satelit i to je tako trajalo sve do 1957. godine kada je SSSR lansirao Sputnjik, metalnu kuglu veličine lopte za plažu koje ja obletala Zemlju. Pošto je i Sputnjik bio satelit, dakle pratilac planete na njenom putu oko Sunca, javila se potreba da se ponovo stvari u terminologiji urede jer postoji jasna razlika između satelita koje je stvorila priroda i metalne skalamerije koju je napravio čovek. Jedno vreme se za ovo drugo upotrebljavao izraz „satelit koji je napravio čovek“ ili zatim kraće „veštački Mesec“, ali to je bilo komplikovano, pretpostavljam posebno za novinare, pa se počelo govoriti jednostavno satelit za sve veštačke naprave koje lete u svemir, pa čak i one koje ne obleću ništa. Tako su konačno svi veštački sateliti postali samo sateliti, a da bi se napravila razlika između njih i prirodnih onda su ovi drugi počeli da se nazivaju samo meseci. Ukoliko se, međutim, ova reč piše sa velikim početnim slovom (dakle Mesec) onda se misli na naš, Zemljin prirodni satelit.

Pluton sistem
Plutonov sistem. Ova planeta patuljak, Pluton, ima pet (do sada otkrivenih) meseca

Naravno da sve ovo nije idealno rešenje, ali postignuto je ono što je osnovno: znamo na šta autor članka ili govornik misli. 

Ima, inače, onih koji idu i dalje pa kažu: ako je satelit objekat koji obleće drugi, veći i masivniji i tako ga prati na njegovom putu kroz prostor – onda je i Zemlja satelit, ali satelit Sunca. Pa, i to je tačno. 

Ali stvar sa mesecima / prirodnim satelitima se dalje komplikuje kada pokušamo da utvrdimo njihov prečnik. Za svaki objekat koji obilazi drugi, a ima prečnik od bar jedan kilometar kažemo da je mesec. Ali šta je onda sa onim bezbrojnim telima koji obleću Saturn unutar njegovih prstenova koji su desetak puta manjeg prečnika? Pa, ti se u literaturi na engleskom nazivaju „moonlets“ što bismo preveli kao „mali meseci“, mesečići ili kako već smatrate da treba prevesti.

Orbit3 Orbit4
Baricentar, animacije iz Vikipedije

 

To je što se tiče donje granice, a šta je sa gornjom? Pa ni ona nije jasna pogotovo kada se govori o relativnim veličinama, dakle prečnik jednog tela u odnosu na drugo. Ponekad je ta razlika toliko mala da nije jasno ko se tu oko koga okreće. Zato neki astronomi govore da se u takvim slučajevima ne radi o matičnom telu i njegovom mesecu/satelitu već o dvojnom ili dvostrukom telu. Rešenje ovog problema (ko je tu mesec, a ko matično telo) neki astronomi nalaze u baricentru. Baricentar je centar mase dva tela, a i centar oko kojeg se ta dva tela kreću. Ako je baricentar unutar jednog tela, onda je drugo njegov satelit. U suprotnom se radi o dvostrukom telu. Ali ni tu stvari nisu baš kristalno jasne. Zapravo, prilično su mutnjikave, jer mesto baricentra zavisi od međusobne udaljenosti dva tela, a i od njihovih relativnih masa pa se dešava da tokom obilaska jednog oko drugog tela (a pošto su njihove putanje uvek eliptične) baricentar povremeno izlazi izvan tela u međuprostor, da bi zatim na drugom delu putanje  ponovo ušao u masivnije telo – što bi značilo da neko telo čas jeste, čas nije satelit.

Naravno, ovo je tek delić ukupne priče o satelitima i/ili mesecima. Uglavnom, sad bi trebalo da bude jasnije ako ništa drugo ono koliko su terminološki problemi nezgodni.

U vezi ovog da dodamo još i ove čudne primere:

Ako se piše Galaksija, onda se misli na ovu, našu galaksiju, Mlečni put, u kojoj živimo. To je dakle njeno lično ime. Ukoliko pišemo malim slovom: galaksija, onda mislimo na jedan o stotine milijardi objekata, skupinu zvezda. Pa slično je i sa Suncem. Mnogi u svojim tekstovima govore u suncima i tada misle na zvezde koje gospodare svojim solarnim sistemima. A ako se piše velikim početnim slovom, onda zna se, to je naša zvezda koje se zove Sunce.

 

Činjenice o mesecima 

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži