Satelit je u astronomiji pratilac, telo koji prati drugo, veće i masivnije na njegovom putu kroz prostor. Od kako je SSSR u svemir izbacio prvi veštački satelit postalo je neophodno da se oni i po nazivu oni razlikuju od prirodnih satelita. Rešenje se nametnulo samo od sebe, pa se od tada najčešće prirodni sateliti jednostavno zovu meseci, a veštački samo sateliti

Sve planete, izuzev Merkura i Venere, imaju od jednog do više desetina meseca. I neke planete patuljci, pa i poneki asteroid, imaju svoje pratioce. Nema zakona po kome ni ostala tela ne bi mogla da imaju svoje mesece. 

Sateliti su različitih veličina, od nekoliko metara do hiljadu kilometara u prečniku (bar je tako u Sunčevom sistemu), a različitog su i oblika: od nepravilnih do kuglastih. Poznato je nekoliko satelita sa atmosferom, a i vodom ispod površine. 

titansaturn cassini
Titan i u pozadini Saturn sa svojim prstenovima 

Većina meseca je nastala u disku prašine i gasa koji su kružili oko planeta u rado doba stvaranja Sunčevog sistema. Ali neke su jednostavno veća i masivnija tela gravitacijom privukla i zarobila.

Koliko meseca ima koja planeta i planeta patuljak:

 PLANETE I NJIHOVI SATELITI
Planeta
Poznati
Zvanično još nepotvrđeni
Ukupno
Merkur
0
0
0
Venera
0
0
0
Zemlja
1
0
1
Mars
2
0
2
Jupiter
53
26
79
Saturn
53
29
82
Uran
27
0
27
Neptun
14
0
14
PLANETE PATULJCI I NJIHOVI MESECI
Pluton
5
0
5
Eris
1
0
1
Haumea
2
0
2
Makemake
0
1
1
Ceres
0
0
0
Ukupno
158
56
214

U budućnosti će se ova lista sigurno menjati jer se stalno otkrivaju novi meseci.

OrbiteOrbite Jupiterovih meseca

Kako dobijaju imena

Većina meseca u Sunčevom sistemu dobijaju imena po mitološkim likovima iz raznih kultura. 

Izuzetak su meseci Urana koji dobijaju imena po likovima iz Šekspirovih priča.

Meseci koji tek treba da dobiju zvanično priznanje postojanja i zvanično ime dobijaju privremene oznake po ovom šablonu: S (satelit) godina otkrića, prvog slova imena planete, i redni broj meseca (S/2009 S1). 

Unutrašnje planete (Merkur, Venera, Zemlja i Mars), a to su i terestričke planete (od čvrstog materijala poput Zemlje) siromašne su mesecima ili ih uopšte nemaju. Spoljne planete imaju po više desetina meseca. Neki od tih meseca sadrže okeane vode ispod površine (npr. Saturnov Encelad i Titan, Jupiterov Evropa). Opet Jupiterov Jo je najaktivniji jer… 

Potražite ove i slične činjenice ovde:


svemir1
 

Komentari  

Aleksandar Zorkić
0 #2 Aleksandar Zorkić 14-08-2021 12:56
Citat Mile:
Mislim da samo Zemlja ima Mesec, jer je to IME njenog satelita. Prema tome nema "...vise desetina meseca..."!!!

Možda će vas zanimati ovaj odgovor:
https://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/15204-mesec-i-mesec-u-cemu-je-razlika
Mile
+2 #1 Mile 12-08-2021 13:40
Mislim da samo Zemlja ima Mesec, jer je to IME njenog satelita. Prema tome nema "...vise desetina meseca..."!!!

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži