Izvor: B92, BBC, Guardian, CNN

Uticaj globalnog zagrevanja na našu planetu biće snažan, nezadrživ i nepovratan, a svet će biti topliji, sušniji i gladniji, upozoreno je u novom izveštaju UN o klimatskim promenama.

Foto: Beta, AP

Naučnici i zvaničnici su na predstavljanju izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) naveli da je u pitanju dosad najopsežnije istraživanje, kao i da zaključci izveštaja ukazuju na goruću potrebu za reakcijom.

Ukoliko se čovečanstvo ne odluči na hitnu reakciju, navodi se da bi najugroženiji vrlo skoro mogli da osete "katastrofalne posledice".

"Trenutno pritisak podnose mnogi sistemi u prirodi, ali je strahovenje sve veće da će se uskoro uticaj klimatskih promena osetno preneti i na čoveka. Naše zdravlje, domovi, hrana i bezbednost će vrlo verovatno uskoro biti ugroženi zbog rastućih temperatura", navodi se u izveštaju.

U dosad najoštrijem upozorenju UN se ističe da se već kasni sa reakcijama i da je uticaj klimatskih promena već vidljiv - topljenje glečera, uništavanje koralnih grebena, sve žešći vreli talasi, obilne padavine i "mega-katastrofe".

"Najgore će tek doći. Klimatske promene su pretnja po globalne zalihe hrane i po bezbednost čoveka. Niko na planeti neće izbeći njihov uticaj", rekao je prvi čovek IPCC Radžendra Pačauri.

Na izveštaju je radilo više od 300 naučnika iz celog sveta tokom tri godine, objavljen je na 2.600 strana u 32 toma, a upotrebljeno je dvostruko više naučnih radova o uticaju klimatskih promena.

"Posebno je važno uvideti koliko je uticaj klimatskih promena širok, koliko je rasprostranjen na planeti i koliko prožima sve pore društva", naveli su naučnici.

Foto: Beta, AP

Klimatske promene se dovode i u vezu sa većim cenama hrane i političkom nestabilnošću u Aziji i Africi.

"Uticaj je jasan u mnogim delovima sveta, gde globalno zagrevanje negativno utiče na prinose žitarica i kukuruza. Efektni nisu enormni trenutno, ali je jasno da su trendovi dovoljno jaki da budu veoma važni", rekao je profesor sa Stenforda Dejvid Lobel.

Potražnja raste, a proizvodnja hrane pada, a osim problema sa prinosima, projektovan je i pad ulova ribe u pojedinim delovima sveta od čak 60 odsto. U izveštaju se navode i opasnosti od bolesti.

"Nadamo se da će ovaj izveštaj ubediti vlasti i javnost da je već prošlo vreme da se razmišlja o smanjenju emisije gasova i planiranju infrastrukture koja bi zaštitila čoveka od klimatskih promena. Poruka je da ljudi moraju da se adaptiraju i da moraju da se pomire sa potrebom migracija", rekao je vođa projekta.

Kako prenosi CNN, izveštaj ukazuje na to da će siromašni biti najviše pogođeni.

"Na siromašne slojeve su uticaji direktni, jer pogađaju prinose, njihove domove, cenu hrane i neizvenost oko nabavke hrane", navodi se u izveštaju.