Globalna mapa prikazuje koncentraciju i kretanje ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi od januara do marta 2020. godine, uzrokovanim obrascima vetra i cirkulacijom atmosfere.

Visoka rezolucija modela omogućava zumiranje i posmatranje emisije CO2 iz elektrana, požara i gradova, a zatim se širi po kontinentima i okeanima.

U Kini, SAD i Južnoj Aziji većina emisija dolazi iz elektrana, industrije, automobila i kamiona. U Africi i Južnoj Americi emisije uglavnom potiču od požara, posebno onih u vezi sa obradom zemljišta, kontrolisanim poljoprivrednim paljevinama i krčenjem šuma, sagorevanjem nafte i uglja.

Razlozi pulsiranje koje se vidi na animaciji su: 1. Požari koji obično buknu tokom dana i ugase noću; 2. Apsorpcija i oslobađanje CO2 u procesu fotosinteze drveća i biljaka. Zemlja i okeani prirodno apsorbuju oko 50% CO2. Biljke ga u procesu fotosinteze uzimaju danju a oslobađaju noću. Veliki deo pulsiranja se dešava u regionima sa puno drveća, kao što su šume srednje ili visoke geografske širine. Podaci su uzeti tokom leta na južnoj hemisferi. Vidi se više pulsiranja u tropima i Južnoj Americi, gde je bila aktivna vegetaciona sezona.

Deo pulsiranja dolazi iz planetarnog graničnog sloja - najniže 900 metara atmosfere - koji se podiže dok se površina Zemlje zagreva sunčevom svetlošću tokom dana, a zatim pada dok se hladi noću.

CO2 je gas staklene bašte koji zadržava toplotu i glavni je razlog za porast temperature na Zemlji. Kako se CO2 ugrađuje u atmosferu on zagreva planetu što se vidi u brojkama. Prema NASA-inom Godard institutu za svemirske studije u Njujorku 2023. je bila najtoplija godina u istoriji merenja temeperature. Većina od 10 najtoplijih zabeleženih godina se dogodila u poslednjoj deceniji.

Sav ugljen-dioksid nije štetan. Manji deo održava planetu dovoljno toplom što obezbeđuje postojanje života. Kada se previše CO2upumpava u atmosferu Zemlja se zagreva previše i prebrzo. To se dešava u poslednjih pola veka. Koncentracija CO2 u atmosferi na početku industrijske ere, u 1750. godini porasla je sa približno 278 delova na milion, a u maju 2024.na 427 delova na milion.

Ljudske aktivnosti „nedvosmisleno izazivaju zagrevanje“, navodi se u najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene. Zagrevanje menja klimu, izaziva intenzivne oluje, šumske požare, toplotne talase i porast nivoa mora.

Ugljen dioksid postoji svuda u atmosferi. Na animaciji se ističu gusti regioni da bi se pokazala mesta njegovog generisanja.

Vizuelizacije podataka pomažu ljudima da razumeju kako funkcionišu Zemljini sistemi i mogu pomoći naučnicima da pronađu obrasce u ogromnim skupovima podataka.“ kaže Lesli Ot, klimatski naučnik u NASA-inom centru za svemirske letove Godard u Grinbeltu. „Nadamo se da ćemo, ako dobro razumemo gasove staklene bašte moći da napravimo modele koji će ih bolje predvideti u narednim decenijama ili čak vekovima.“

https://science.nasa.gov/.../watch-carbon-dioxide-move.../

SVE JE FIZIKA Miša Bracić