Kada bi Zemlju smanjili na veličinu jabuke, zona u kojoj se odvija život jedva bi odgovarala debljini ljuske. Unutar ovog sloja, debljine 20km, od dna okeana do niže atmosfere nalaze se svi elementi koji omogućavaju život na Zemlji.

Postoji stalna razmena vitalnih elemenata kao što su voda, kiseonik i ugljenik između kopna, okeana i atmosfere, vođena svetlošću i toplotom Sunca. Klima na Zemlji je proizvod ovih složenih procesa. Klima na Zemlji se menja. Sve veće koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte zadržavaju toplotu u atmosferi, uzrokujući porast temperature. Tokom prošlog veka prosečna temperatura kopna porasla je za više od 1°C, a prosečan nivo mora za oko 20cm.

U atmosferi sada ima više ugljen-dioksida nego bilo kada u poslednjih 2,6 miliona godina. Klimatski ekstremi se javljaju sve češće, a specifični vremenski događaji sada se mogu pripisati povećanju atmosferskog ugljen-dioksida izazvanom ljudskim faktorom od vremena industrijske revolucije. Klimatski modeli predviđaju da će globalna prosečna temperatura porasti za 2- 4°C od predindustrijskog doba do kraja XXI veka, sa velikim posledicama po sve komponente Zemljinog sistema, uključujući ledene pokrivače, okeane, biljke, životinje i ljudsko društvo.

Klima iz svemira (Climate from Space) istražuje neke od uzroka i uticaja klimatskih promena i pokazuje kako se oni mogu pratiti pomoću satelita.

Program Evropske svemirske agencije (ESA) Inicijativa za klimatske promene (Climate Change Initiative- CCI) ima za cilj da naučnoj zajednici i široj javnosti obezbedi tačne, dugoročne podatke bazirane na satelitskim posmatranjima osnovnih kimatskih varijablil (Essential Climate Variable- ECV). Arhivom za posmatranje Zemlje (EO) koju je ESA zajedno sa svojim državama članicama uspostavila u poslednjih 30 godina, CCI program doprinosi bazama podataka ECV koje zahteva Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC).

ESA-ina aplikacija Klima iz svemira se može videti ovde: https://cfs.climate.esa.int/index.html...

Grafik1

Istorija atmosferskog ugljen-dioksida u poslednjih 800 000 godina, zasnovana na uzorcima vazduha iz ledenih jezgara na stanici Vostok, Antarktik, i od 1958. godine, direktnim merenjima iz opservatorije Mauna Loa, Havaji. 

Grafik 2
Promena temperature po decenijama

Globalna prosečna promena temperature površine tokom industrijske ere. Vodeći svetski centri za istraživanje klime se u velikoj meri slažu da je temperatura na Zemlji porasla za više od jednog stepena Celzijusa tokom prošlog veka.

Grafik3
Esencijalne klimatske varijable

Neke pokrivaju više od četrdeset godina satelitskih posmatranja. (ESA)

SVE JE FIZIKA Miša Bracić