Asteroidi

Vreme je za Vestu

Vesta karta

Vesta je četvrti po redu otkriveni asteroid. Nalazi se u glavnom asteroidnom pojasu koji leži između Marsa i Jupitera. U tom pojasu Vesta je drugi najmasivniji i drugi najveći objekat, posle Ceresa. Nepravilnog je oblika i njegov srednji prečnik iznosi 525 kilometara. Oko Sunca napravi jedan krug za 3,63 godine.

Opširnije: Vreme je za Vestu

Write comment (0 Comments)

Asteroid 10201 Korado

korado asteroidNedavno smo objavili intervju M. Bracića sa Koradom Korlevićem, znamenitim hrvatskim astronomom i jednim od svetskih lidera među lovcima na asteroide. Korado se nalazi među dvadeset najuspešnijih otkrivača asteroida u svetu. U intervjuu je se pomenuo i asteroid koji nosi ime ovoga astronoma što je inače samo jedno u nizu značajnih priznanja koje je Korado primio.

Opširnije: Asteroid 10201 Korado

Write comment (0 Comments)

Asteroid 2015 BZ509 mogući uljez iz drugog solarnog sistema?

a1

Asteroid 2015 BZ509

2017. je otkriven prvi interstelarni asteroid. 1I/Oumuamuai to nam je pokazalo da s vremena na vreme naš sistem posećuju putnici sa drugih zvezda. Oumuamua je otišla i više nikad neće da se vrati, ali ćemo uskoro videti sličan asteroid. Oumuamua nam je pokazala da, iako zvuči neverovatno, ne moramo da putujemo svetlosnim godinama da bi proučili tela koja su nastala oko drugih sunaca. 

Opširnije: Asteroid 2015 BZ509 mogući uljez iz drugog solarnog sistema?

Write comment (0 Comments)

Kakav je asteroid Ryugu?

r11Nalazimo se na samo par koraka od asteroida Ryugu! 'Hayabusa 2'je 26. februara 2018. uspešno slikala asteroid koristeći teleskopsku kameru ONC-T (Optical Navigation Camera – Telescopic). Pošto se asteroid i dalje vidi samo kao sjajna tačkica, to je vrlo obespokojavajuće za sve timove projekta 'Hayabusa 2'...

Opširnije: Kakav je asteroid Ryugu?

Write comment (0 Comments)

Kako je MIT spasao svet: 'Projekat Ikarus' (1967.)

m1Walter Baade je upotrebio 48-inčni reflektujući teleskop opservatorije Palomar na jugu Kalifornije da bi 26. juna 1949. prvi put slikao asteroid (1566) Ikar. Ubrzo je utvrđeno da se radi o neobičnom telu čija ga eliptična orbita nosi s jedne strane do samih ivica asteridnog pojasa a s druge bliže Suncu od Merkura. Ikaru treba 1,12 godina (409 dana) da obiđe jednom oko Sunca. Svakih 19 godina, uvek u junu, Ikaru i Zemlja proleću jedan pored drugog relativnom brzinom od oko 105.000 km/h. Baade je otkrio Ikara baš prilikom jednog od takvih susreta.

Opširnije: Kako je MIT spasao svet: 'Projekat Ikarus' (1967.)

Write comment (2 Comments)

1I/ʻOumuamua – šta smo saznali i šta nećemo saznati o međuzvezdanom posetiocu

graph5 acNebesko telo otkriveno 19. oktobra na snimcima opservatorije Pan-STARRS, a za koji će se naknadno utvrditi da je snimljeno sa istog mesta i prethodne noći, kao i još 14. oktobra sa teleskopa Catalina Sky Survey, kada se od Zemlje nalazio na svega 0,162 astronomske jedinice, prvo je smatrano (međuzvezdanom) kometom, i shodno tome ponelo oznaku C/2017 U1 (PANSTARRS), a nakon što nije primećena kometska aktivnost, po prvi put u istoriji, ova oznaka je zamenjena asteroidnom u A/2017 U1.  Na koncu je Međunarodna astronomska unija, kada više nije bilo sumnje da nebesko telo dolazi iz međuzvezdanog prostora, uvela i novu kategoriju I, te je dobilo punu zvaničnu oznaku 1I/2017 U1 (ʻOumuamua), sa mogućnošću da se ravnopravno označava sa 1I, 1I/2017 U1, 1I/ʻOumuamua, te je dopustila i da se odmah imenuje od strane pronalazača. Odabrano je ime ʻOumuamua, što na havajskom jeziku, ako je verovati, u slobodnom prevodu znači izviđač. Oznaka 1I govori da je ovo prvi otkriveni objekat u klasi međuzvezdanih malih tela, kao što je to slučaj sa Halejevom kometom (1P/Halley) u klasi (kratko-)periodičnih kometa .

Opširnije: 1I/ʻOumuamua – šta smo saznali i šta nećemo saznati o međuzvezdanom posetiocu

Write comment (0 Comments)

Sastanak sa Oumuamaom, prvim posetiocem sa druge zvezde

k1

9. septembra 2017. dogodilo se nešto neobično. Mali objekat prečnika svega 160 metara proleteo je pored Sunca na udaljenosti od 38 miliona kilometara iznenađujućom brzinom od 316.000 km/h. Prošli su milioni godina od kada se to telo okupalo svetlošću neke zvezde. Ta činjenica ne znači sama po sebi ništa posebno. Milioni objekata od stenja i leda okreću se oko Sunca na ogromnim udaljenostima, a neki od njih se približavaju Suncu samo na kratko. Ali...

Opširnije: Sastanak sa Oumuamaom, prvim posetiocem sa druge zvezde

Write comment (7 Comments)

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Možda nekoga ova Vebova slika galaksije... 2 dana ranije
  • Baki said More
    Pročitao sam. Tokom 1990-ih, tim na... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Drejkova formula mora imati vrednost,... 2 dana ranije
  • Trovach said More
    Trebalo bi potragu za nastanjivim... 4 dana ranije
  • kizza said More
    Obavezno pogledati i... 4 dana ranije

Foto...