Od početka 2014. godine nekoliko asteroida je projurilo pored naše planete. Šta će se desiti ako se jedan od ovih objekata uputi tačno ka nama?Da li smo u tehnološkom smislu spremni da opasnost primetimo na vreme i uhvatimo se u koštac sa problemom koji preti da ugrozi Zemlju?
Opširnije: Da li smo spremni za udar asteroida?
Write comment (0 Comments) 
Pre nešto više dva meseca, 18. juna teleskop opservatorije Pan-STARRS je snimio novi asterodi. Njegova oznaka je 2013 MZ5, u prečniku ima oko 300 metara i kreće se po orbiti koja ga dovodi blizu orbite Zemlje te tako spada u NEO, tj. Near Earth Object (objekat u blizini Zemlje). Ne bi smo ovaj asteroid pominjali da se nije desilo da to bude ravno deset hiljaditi otkriveni NEO! To je povod da popričamo o telima koja proleću manje ili više blizu naše planete, te se neka od njih svrstavaju u katalog potencijalno opasnih.
Poslednjeg dana maja asteroid 1998 QE2 o okome smo pisali proleteo je na šest miliona kilometara od naše planete, što je oko 15 puta dalje nego što je od nas udaljen Mesec. Njegov prečnik se procenjuje na 2,75 kilometara i da je pao izazvao na haos na Zemlji. Srećom, takve šanse nisu postojale. Otkriven je 19. avgusta 1998. godine u okviru projekta Lincoln Near Earth Asteroid Research (LINEAR). Asteroid je “čađav” i ima mali albedo od svega 0,06 što znači da apsorbuje čak 94% primljene svetlosti. Spada u familiju Amor (prilaze orbiti Zemlje, ali je ne presrcaju). Orbitalni period ovog asteroid je 3,77 godina.
Tiha, mirna noć27-og maja, nakon dana kiša i oblačnosti nebo se divno razvedrilo. Starim reflektorom 120/900mm potražih kometu 2011 L4 - PANSTARRS na sjevernom nebu oko 35 stepeni nad brdom blizu Polare.
Opširnije: Anti rep komete PANSTARRS
Write comment (0 Comments) 
"A evo ga sad još jednog i to nezgodnih dimenzija. Srećeom proćiće na bezbednom odstojanju od skoro šest miliona kilometara. S druge strane, to je dovoljno blizu da astronomi mogu pažljivo da ga razgledaju. Posmatraće ga radio teleskopima, a posebno ih zanima njegov oblik, veličina, rotacija, karakteristike površine i sve drugo što bi moglo da nagovesti njegovo poreklo..."
Opširnije: Asteroid 1998 QE2 u prolazu
Write comment (0 Comments) 
Veliki broj ljubitelja astronomije pomno je pratio prolazak asteroida DA14 pored Zemlje. Putem interneta bilo je moguće ispratiti ovaj događaj, a jedan od servisa koji je to pružio bio je Virtual Telescope.
Opširnije: Snimak asteroida 2012 DA 14
Write comment (0 Comments) 
Najbliži prolet biće dakle 15. februara i to u 19:24 po UT ili u 20:24 po našem vremenu. Asteroid će proleteti brzinom od 7,8 kilometara u sekundi u smeru jug-sever. Sledeći njegov bliski prolaz biće 16. febrara 2046. kada će proći na oko 60 000 kilometara od Zemlje.
Opširnije: Asteroid 2012 DA14 u bliskom prolazu
Write comment (1 Comment) 
U nedavno objavljenom članku u NewScientist Katarina Miljković i njene kolege sa Imperijalnog Koledža u Londonu su došli do rešenja ove misterije na osnovu niza simulacija i izvršene studije ovih kratera. Kako je u pomenutom radu objasnila dr Miljković njena studija je pokazala da velik procenat udara dvojnih asteroida formira, ne dva, nego jedan krater! To znači da su i mnogi jedinstveni krateri na Zemlji za koje danas znamo zapravo rezultat udara dvostrukih asteroida.
Opširnije: Problem nedostajućih dvojnih kratera na Zemlji
Write comment (0 Comments) 
Stena zlokobnog imena Apofis, prečnika 325 metara što je otprilike visina nebodera od 80 spratova, već neko vreme nas uznemirava. Ona obilazi Sunce na srednjem rastojanju od 138 milion kilometara, ali deo tog puta provede dalje, čak dalje nego što je od Sunca udaljena naša planeta. Drugim rečima, ume da bude neprijatno blizu Zemlje.
Opširnije: Snimak opakog asteroida
Write comment (0 Comments) 
13. decembra Kina je i zvanično postala kosmička sila, jer je njihova sonda „Chang'e" posetila asteroid (4179) Toutatis.
Poseta je obavljena pri relativnoj brzini od 10,73 km/s, a najmanja udaljenost je iznosila 3,2 km.
Opširnije: Kinezi zamalo na asteroidu
Write comment (2 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
