Možeš li da zamisliš svet na kome možeš da se lansiraš u orbitu jednostavnim spuštanjem niz tobogan? Ne moraš da zamišljaš jer taj svet postoji i zove se Benu. Ovaj mali karbonatni asteroid je od 3. decembra 2018. predmet proučavanja Nasine sonde OSIRIS-REx, i već imamo prve rezultate. Benu je asteroid nastao aglomeracijom hiljeda stena i kamenja svih veličina. Ova 'hrpa kamenja' je vrlo slična drugom asteroidu, Rjugui, koji trenutno proučava japanska sonda 'Hajabusa 2'. Mala veličina Benua izaziva da njegova površinska gravitacija oscilira između maksimalnih 8 milionitih deloga našeg gna polovima do oko 3 milionita gna ekvatoru usled velike brzine rotacije (4,276 sati). To znači da kamen na ekvatoru može da stigne u orbitu ako se ispali brzinom od samo 2-4 santimetra u sekundi, što je brzina koju je moguće postići jednostavnim kotrljanjem niz padinu. Ne govorim ovde o teoriji – OSIRIS-REx je uspeo da snimi kamenje i šljunak koji beže sa Benuovog ekvatora:
Benuove čestice beže sa njegove površine. Događaj je 19. januara 2019. snimila navigaciona kamera NavCam 1 sa sonde OSIRIS-REx.
Neverovatno. OSIRIS-REx je primetio izbacivanje čestica, veličine između 1 mm i nekoliko santimetara, ukupno deset puta od kako je stigao u blizinu asteroida. Čini se da Bennu poseduje osam sinhronih orbita oko sebe u kojima se te čestice privremeno akumuliraju nekoliko desetaka metara iznad ekvatora asteroida. Neke od njih padaju nazad na asteroid, a druge ostaju zauvijek. Ovo 'kometno' ponašanje Bennua – jer ako postoje čestice, onda može da ima i gasove – iznenadilo je naučnike misije, koji nisu očekivali ništa slično. Sada će morati s velikom pažnjom da planiraju pristupne manevre za prikupljanje uzoraka. OSIRIS-REx je otkrio da, osim toga, asteroid ubrzava svoju rotaciju. Ako je njegov dan 4,3 sata, za milion godina biće samo 2,1 sat. Taj je fenomen već zabeležen sa Zemlje, ali misija NASA-e je potvrdila da je to posljedica učinka YORP efekta, koji je odgovoran za ubrzavanje rotacije malih asteroida, ponekad s katastrofalnim rezultatima.
Benu snimljen u decembru 2018. PolyCam teleskopskom kamerom. To je zapravo teleskop prečnika 20,3 cm i žižine daljine 63,5 cm i vidnog polja 0,8°.
Mapa Benua.
Detalji najvećih stena na asteroidu.
Masa Benua iznosi 7,329 × 1010kg, a pošto ima prečnik od 490 metara, dobijamo da mu je gustina 1,9 kg po kubiku, praktično isto kao asteroid Rjugu. Ta mala gustina sugeriše da je unutrašnjost Benua šupljikava (50%), što je i normalno za jednu hrpu kamenja. Površina asteroida je jako tamna, sa prosečnim albedom od samo 4,4%, mada postoje i još tamnije površine sa albedom od 3%. Na Benuu je izbrojano više od dve stotine stena većih od 10 metara. U početku je Nasin tim misije s užasom promatrao ovu površinu punu stena, bez odgovarajućih područja za manevar prikupljanja uzoraka, ali na sreću već su identifikovali neka prikladna područja s finijim materijalom. Problem je u tome što su ta područja promera samo pet do deset metara, što je manje od onoga što su istraživači procenjivali prije dolaska sonde (25 metara). Obilje velikih površinskih stena bilo je još jedno iznenađenje za istraživače, koji su pretpostavili glatku površinu na temelju infracrvenih promatranja. Nedostatak područja bez stijena i nedavno otkriće da je Bennu aktivan asteroid koji pljuje stene dve su najvažnije prepreke koje OSIRIS-REx mora prevladati kako bi dovršio svoju misiju uzimanja uzoraka s površine.
Lokalni nagibi na asteroidu.
Mapa reljefa Benua.
Stabilne orbite oko Benua.
Detalj kamenite površine Benua kako ju je videla PolyCam kamera u martu sa visine od 7,5 km.
Krug prikazuje veličinu prvobitno planirane zone za uzimanje uzoraka, ali sada će ta zona morati jako da se smanji.
Čini se da je Benu relativno mlada hrpa krša s homogenim sastavom koja je nastala pod utjecajem sudara s većim primitivnim telom bogatim organskim materijama i vodom. Tim misije je izračunao da je Benu star između stotinu miliona i milijardu godina, što je znatno više nego što su procijenjivali. Ta velika starost podrazumeva pretpostavku da je asteroid preživio nekoliko katastrofalnih epizoda fragmentacije zbog delovanja efekata Jarkovskog i YORP-a. No, nema sumnje da je glavna prekretnica dosadašnje misije bila otkriće velikih količina hidratizovanih minerala na površini Benua. Naime, OSIRIS-REx je otkrio prisutnost magnetita u najtamnijim delovima asteroida, koji su najbogatiji organskim tvarima. Magnetit je mineral koji nastaje u prisutnosti tekuće vode, tako da je asteroid od kojeg je nastao Benu morao da ima u svojoj dalekoj prošlosti unutrašnji okean tekuće vode, više ili manje slično Ceresu.
Detalj jedne od zona sa tamnijom materijom. (NASA / Goddard).
Prisistvo magnetita na Benuu. (NASA / Goddard).
Model unutrašnjosti Benua. (Nature / @ jtuttlekeane).
Bennu, Ryugu i Itokawa u razmeri (Diario de Córdoba).
Primamljivo je razmišljati da su asteroidi slični Benuu baš oni koji su donosili vodu na Zemlju i tokom istorije formirali naše okeane (trenutno je najpopularnija teorija koja kaže da je većina vode na našoj planeti potekla od sudara sa obližnjim asteroidima), ali treba biti oprezan. Instrumenti japanske sonde 'Hajabuse 2' su baš nedavno obavestili naučnike da je infracrveni spektrometar pokazao da je Rjuga vrlo suv asteroid. Dobra stvar je da ćemo za par godina moći da analiziramo ozorke oba asteroida u laboratorijama na Zemlji.
OSIRIS REx u orbiti oko asteroida Bennu
OSIRIS-REx ušao u orbitu oko Bennua
OSIRIS-REx dospeo na orbitu oko asteroida Benu
OSIRIS-REx ušao u orbitu oko Bennua
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
