Čvrsta, stenovita nebeska tela su prepuna ožiljaka od udara asteroida. Pogledajte samo Mesec dvogledom, ili još bolje teleskopom i videćete hiljade velikih kratera. Naša planeta vremenom izravnava te kratere pod uticajem vetrova, kiše i tektonskim aktivnostima, ali oni najveći su i danas uočljivi iako su izrovani pre više desetina hiljada, pa i miliona godina. Znate već za Meteorski krater u Arizoni, ili za Čiksulub u Meksiku. 

Takvi udari čak i malih tela od nekoliko desetina metara u prečniku mogu da izazovu velike posledice i da dovedu do znatnih ljudskih žrtava. Veća tela mogu da ugroze čitav kontinent, a ona od preko deset kilometara u prečniku pretnja su za opstanak čitavog života. 

Dinosaurusi su bili svedoci takvog jednog strašnog i dramatičnog udara. Oni nisu ništa mogli da učine kako bi se zaštitili, ali koliko to može čovek, danas?

Kako se spasti

Nasa godinama popisuje opasna tela koja oko Sunca kruže u blizini naše planete i koja predstavljaju potencijalnu opasnost za nas. Za sad, u bližoj budućnosti, kako naučnici procenjuju ne postoji rizik od pada vrlo velikog tela. Računa se da onaj, koji je doprineo nestanku dinosaurusa, prečnika 15-tak kilometra na Zemlju pada jednom u 100 miliona godina, ali tela manjeg prečnika su češća. Ona neće izazvati globalno uništenje čoveka na planeti, ali mogu da unište čitave gradove, a time i da poremete čitavu svetsku privredu.  

Dobro, ali šta činiti da se takve, pa i manje opasnosti spreče? Postoje razne ideje – u teoriji. Problem s njima je što one mogu biti delotvorne samo ako se decenijama i više unapred zna da će neko telo udariti u našu planetu. Ako se orbita masivnog tela pomeri i za jedan metar, to može da bude spasonosno samo ako se uradi na vreme, tj. decenijama pre kobnog susreta. Jer je potrebno da se ovo malo odstupanje od putanje akumulira kako bi telo sasvim promašilo planetu. Dakle, danas pomerite telo da bi kroz 50 ili 100 godina ono prošlo na bezbednoj daljini od nas. Stvar bi bila sasvim druga kada biste to opasno telo pomerili za 10 hiljada kilometara tako da ono odmah ode u bestraga, što se nas tiče. Ali tako nešto danas nije moguće. Masa tela, pa makar ono imalo i samo desetak metara u prečniku, suviše je velika za svu silu zemaljske tehnologije. Uzmite koliko energije je potrebno da bi se pomerila lokomotiva. A ona je mala, tj. njena masa je zanemarljiva u odnosu od tela prečnika nekoliko stotina metara, a o kilometrima da i ne govorimo. Ali, ako bismo to telo pomerili s putanje samo jedan metar, za nekoliko decenija to bi moglo da bude spasonosno.

Da, razmišljalo se i o nuklearnim udarima na nebesku stenu. Problem je što bi se ta stena u najboljem slučaju samo usitnila pa bi mnogo njenog kamenja palo širom planete ali sad obogaćeno radioaktivnim elementima. I tako dalje, sve ovo mnogi od čitalaca već znaju. 

Postoje i druge ideje, ali one zahtevaju još više vremena – recimo da se postavi solarno jedro na asteroid kako bi se on pod uticajem Sunčevog vetra, jednog dana, kroz hiljadu godina oduvalo taj metar dalje. To, dakle, nije baš delotvorno rešenje i ostaje da se ipak pokuša sa pomeranjem tela pomoću udara raketama.

E sad dolazi interesantna stvar. Nasa i Evropska svemirska agencija imaju plan da naprave test i odbace jedan asteroid s njegove putanje specijalnom sondom koja putuje brzinom od 6 do 7 kilometara u sekundi. Njihova meta je zapravo dvostruki, tj. binarni asteroid 65803 Didymos prečnika oko 800 metara a koji se nalazi na 151 do 340 miliona kilometara daleko od Sunca i ne predstavlja opasnost za Zemlju, jer će u trenutku najbližeg prolaza pored naše planete biti udaljen nekih 11 miliona kilometara. Poređenja radi, od Zemlje do Meseca ima oko 384 000 kilometara u proseku.

Didymos je otkriven 1996. godine, a njegov mali pratilac 2003. Kada se govori o oba tela onda se oni zovu Didymos (grčka reč za blizanca). Pojedinačno, veći je Didymos  A. a manji Didymos  B. Ovaj drugi u prečniku oko 160 metara i ponekad ga, neformalno zovu Didymoon. Manje telo oko većeg (oko komponente A) napravi jedan obrt za 11,9 sati.

Simulacija udara:

Ovaj asteroid Didymos je velik otprilike kao Velika piramida u Gizi i tako gledano on je prema veličini Zemlje neprimetno sitan. Ali ako bi udario u planetu svojom tipičnom brzinom od 30 kilometara u sekundi mogao bi da uništi čitaj jedan region. 

Datumi 

Kada će Nasa i Esa načiniti ovaj test? Plan je da Nasa lansira sondu DART (Double Asteroid Redirection Test) negde između 2020. i 2021. godine. Do Didymosa sonda će stići u oktobru 2022. godine i udariti u njegovu manju komponentu. Nakon toga Esa šalje brod Heru koji će istražiti krater od udara Darta i vršiti druga važna ispitivanja. Cilj je da se izmeri koliki je impuls DART preneo asteroidu tj. koliko je delotvoran ovaj način udara u nebesku stenu. 

E sad stižemo do najinteresantnijeg dela ovog testa. Nakon udara očekuje se promena brzine Didymosa oko Sunca, ali ta promena je isuviše diskretna da bi se uočila. Zato će se meriti promena brzine kruženja Didymos B oko Didymos B. Ta brzina je oko 17 centimetara u sekindi, a očekuje se promena, pazite sad, od pola milimetra u sekundi! Drugim rečima, sa 11,90 sati, brzina će opasti na 11,83 sati. Ako sve prođe kako nauka predviđa.

Na prvi pogled biće uložen velik trud i ogroman novac za jedva uočljive promene kretanja nekog tela 11 miliona kilometara daleko od nas. Ali, s druge strane, ovo je samo početak testiranja koje će jednog dana, možda spasti živi svet na Zemlji.

Više

Kako su i zašto nestali dinosaurusi