Nekoliko puta smo već pisali od letelici OSIRIS-REx i njenom zadatku da poseti asteroid 101955 Bennu. Taj asteroid od nekih 525 metra u prečniku, a dalek oko 150 miliona kilometara od nas, jedva da ima merljivu gravitaciju, pa je veliki izazov i pronaći ga u bespućima svemira, doći do njega i onda još ući u orbitu oko njega. 

o4

ezgif.com resize 2Ipak OSIRIS-REx je uspešno odradio sav taj posao i sad se dao u snimanje i prikupljanje podataka. Ali ono što, već na početku ovog istraživanja zbunjuje naučnike je brzina rotiranja asteroida. On se oko svoje ose obrne jednom za 4,288 sati i to je u redu, ali zbunjuje to što asteroid ubrzava svoju rotaciju. Pre nego što je OSIRIS-REx stigao do asteroida naučnici Nase su prikupili sve raspoložive podatke o njemu i poređenjem novih sa starim podacima shvatili su da se vreme rotacije skraćuje, tj. da asteroid ubrzava rotiranje. Nije to ubrzanje veliko i većina smrtnika ga ne bi ni primetila, ali naučnike ono ipak zbunjuje i tera ih da pronađu uzrok. Najzad, koliko je to ubrzanje? Ono iznosi jednu sekundu u stoleću! Otprilike.

Ubrzanje je malo, ali zaslužuje objašnjenje, smatraju planetolozi. Nešto se dogodilo u nedavnoj prošlosti što je dovelo do ovog ubrzanja.

Treba napomenuti da ovo ubrzanje nije primećeno na osnovu merenja Ozirisa. Podaci o njemu su rezultat posmatranja zemaljskih teleskopa u periodu između 1999. i 2005. godine i Svemirskog teleskopa Habl iz 2012. Kada su sravnili sve te podatke sa pomenutih teleskopa naučnici su videli da se oni ne poklapaju međusobno sasvim. Iz te činjenice izvukli su zaključak o ubrzavanju rotacije asteroida. Ubrzanje je nastalo nakon 2007. godine, ali kako je došlo do njega i šta ga je izazvalo?

O tome za sad postoje samo neke pretpostavke. Jedno objašnjenje je da se materijal sa površine asteroida kreće po njegovoj površini ili ga čak napušta što bi moglo da dovede do ubrzanja rotacije.

Drugo ponuđeno objašnjenje je već dosta složenije i komplikovanije, a radi se o Yarkovsky–O'Keefe–Radzievskii–Paddack (YORP) efektu. Taj efekat je posledica odbijanja Sunčeve svetlosti od površine asteroida što može da izazove lagano ubrzavanje ili usporavanje rotacije zavisno od oblika asteroida. Kad se radi o malim telima ovaj efekat može biti od velikog uticaja na dato telo. 

Iz članka Tajna Marsovih Trojanaca (Draško Dragović)

YORP efekat (Yarkovsky-O'Keefe-Radzievskii-Paddack) dovodi do toga da asteroidi i slična mala tela ubrzavaju ili usporavaju svoju rotaciju jednostavno zato što im je površina nepravilna ili različitog sjaja. 

Za sad ove hipoteze ostaju samo hipoteze. Za potpuno rešavanje problema potrebni su novi, precizni podaci koji se očekuju od Ozirisa u naredne dve godine njegovog istraživanja asteroida. Naravno svi podaci dobijeni sa ove misije poboljšaće razumevanje i ostalih malih tela.

OSIRIS REx artist rendetion sample colection
Kako će Oziris da uzme uzorke sa asteroida, umetnička predstava

Da dodamo na kraju da cilj misije Oziris nije samo posmatranje asteroida iz orbite. Ova letelica treba u narednom periodu da učini velik podvig: da pokupi najmanje 60 grama materijala sa asteroida i donese ih na Zemlju. Taj materijal će, nadaju se naučnici, nakon detaljne analize u zemaljskim laboratorijama doprineti boljem razumevanju nastanka i evolucije Sunčevog sistema. Takođe on može da poveća znanje o izvorima organskih jedinjenja u svemiru. 

Iz članka OSIRIS REx u orbiti oko asteroida Bennu (Marino Tumpić)

OSIRIS-REx lansiran je rano ujutro po našem vremenu 09. septembra 2016. s raketodroma Cape Canaveral na Floridi raketom Atlas V na višegodišnje putovanje od nekoliko stotina milijuna kilometara s ciljem istraživanja potencijalno opasnog asteroida te dopremanja uzoraka materije (0.06 – 2.00 kg) s njegove površine na Zemlju 24. septembra  2023. godine. 

Uzimanje uzoraka s asteroida posebna je inženjerska priča. Tehnički gledano letjelica nema opremu za slijetanje na površinu Bennu-a, ona će se površini približiti na svega dva do tri metra (svim tim operacijama upravljati će računala na letjelici, Zemlja će biti predaleko za bilo kakovu intervenciju u realnom vremenu) a tada će robotička ruka (TAGSAM) komprimiranim zrakom „raketirati“ tlo asteroida i pri tomu podignuti određenu količinu materije koja će se prikupiti posebnim sustavom te ubaciti u kapsulu za povratak na Zemlju.

 


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 16 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...